Проф. др Митар Ковач, генерал-мајор у пензији, директор

Рођен је 27. јула 1959. године у Улогу, СО Калиновик, Република Српска, Босна и Херцеговина.

Војну академији завршио је у Београду 1981. године одличним успјехом. Последипломске студије Војних наука завршио је 1990. године одличним успјехом. Докторирао је 1998. године и постао најмлађи доктор војних наука из области Ратне вјештине. Школу националне одбране, Генералштабно усавршавање завршио је 2002. године.

Обављао је различите командирске, командантске и штабне дужности у миру и ратовима на простору бивше СФРЈ.

Десет година је радио на истраживачким пословима у Институту за стратегијска истраживања. Најмлађи је добитник награде Војног дела за 1996. годину за чланак “Ратна вештина – наука и вештина”. Објавио је више научних радова, књига, студија, монографија, идејних скица и чланака. Посебно се истакао у припреми и организовању Симпозијума о војној науци “СИМВОН 97” и Симпозијума о стратегији “СИМВОН 2001”. У два мандата предсједник је Уређивачког одбора ВОЈНО ДЕЛО и члан више других уређивачких одбора научних часописа у Војсци и друштву, као и Задужбине Андрејевић.

Руководио је на више сложених научноистраживачких пројеката. Аутор је и коаутор више студија, монографија, књига и научних чланака. Посебно се истакао у руковођењу пројектом Историја ратне вештине и ауторством. Ради се о фундаменталном истраживању чији резултати су били запажени у земљи и свијету. За остварени резултат ауторима је додијељена награда Пресад мудрости на сајму књига 2002. године у Нишу. Такође, аутор је књиге Стратегијска и доктринарна документа националне безбедности, објављена 2003. године, која се користи на последипломском усавршавању на Војној академији, Факултету безбедности и Факултету политичких наука. Коаутор је књиге Системи одбране за Факултет безбедности. Коаутор је књига Српски војни поменик, Одређивање ефикасности војно-организационих система и књиге Стратегијско планирање одбране, 2009. године.

У служби је унапређиван редовно, а у чин пуковника унапређен је ванредно 16. јуна 2000. године. На мјесто генерала постављен је 2004. године. У чин бригадног генерала унапређен је 2009. године, а у чин генерал-мајора ванредно је унапријеђен 2011. године. Добитник је престижног признања Златне плакете војвода Живојин Мишић, за резултате постигнуте у научноистраживачком раду за 2002. годину.

Од 2004. до 2010. године обављао је дужности начелника Управе за стратегијско планирање у Министарству одбране, а од 2010. до 2013. дужност начелника Управе за планирање и развој Војске Србије у Генералштабу ВС. Руководио је израдом великог броја стратегијских докумената у процесу реформе система одбране у Републици Србији, као што су: Стратегија националне безбедности, Стратегија одбране, Доктрина Војске Србије, Дугорочни план развоја, Стратегијски преглед одбране, План и програми развоја система одбране и сл. Од 2013. до 2014. године поново је обављао дужност начелника Управе за стратегијско планирање у Министарству одбране. На свој захтјев отишао је у пензију 22. 12. 2014. године.

У одбрани српских војних руководилаца, ангажован је пред Хашким трибуналом у улози акредитованог војног експерта.

Стекао је сва научна звања, а у највишем научном звању научни савјетник је од 2004. године. Редовни професор је од 2006. године. Држи наставу на Катедри стратегије у Војној академији Универзитета одбране на последипломском усавршавању и докторским студијама. У својству сарадника држи наставу на многим факултетима у Србији и региону.

 

др Драгиша Јуришић

Рођен 6. аугуста 1973. године, Србац, Република Српска, Босна и Херцеговина, а Војну гимназију и Војну академију у Београду.

На Факултету безбедности у Београду завршио постдипломске – мастер студије 2010. године, а докторске студије 2016. године.

У периоду од 1996. године од када ради у Војсци Републике Српске па до данас завршио 25 курсева семинара и других врста обучавања.

Један је од оснивача удружења „Безбједносни истраживачки центар“ у Бањалуци. Удружење је добровољно, неполитичко, невладино и недобитно струковно удружење, основано на неодређено вријеме ради остваривања циљева у области безбједности, кризног менаџмента и заштите и спасавања људи, материјалних и културних добара и животне средине од елементарних непогода, техничко технолошких несрећа и катастрофа.

Као експерт од 2018. учествује у пројекту УНДП – Унапређење система реаговања на поплаве до смањења ризика – смањење поплавног ризика у сливу ријеке Врбас.

Члан програмског и организационог одбора 8 међународних научно – стручних конференција, члан 7  рецензентских одбора и рецензент двије књиге.

Учесник двије међународне конференције / форума.

Током рада у војсци провео је годину дана (фебруар 2004 /  фебруар 2005. године) у Мировној мисији УН у Етиопији и Еритреји (UNMEE) као УН војни посматрач, а шест мјесеци (од септембра 2009. до марта 2010. године) у мисији ISAF у Авганистану као официр за дугорочно планирање у команди сектора Сјевер.

Библиографија:

Књиге:

• „Чувари заветног ковчега“
• „Наоружање Оружаних снага Босне и Херцеговине“
• „Заштита и спасавање у Босни и Херцеговини“
• „Пиштољи и аутомати 9 mm“ – у припреми.

Монографија:

• „Бања Лука – Тероризам и одговор“

Публикације:

• Збирка прописа из области заштите и спасавања Републике Српске

Објавио је и 21 стручни рад у БиХ и иностранству, а у часопису „Војска Републике Српске“ 15 чланака.

 

мр Гостимир Поповић

Самостални – независни војнополитички аналитичар из Бања Луке, Република Српска.

Рођен 29. августа 1949. године у Прњавору, Република Српска, држављанин  Републике Српске.

У фокусу истраживања су му актуелни војнополитички проблеми у региону југоисточне Европе, те интеграциони и дезинтеграциони токови који су обиљежили регион у политичком и организационом смислу.

Кроз веома разнолику и богату професионалну и политичку каријеру бавио се образовним, административним, организационим, управљачким, аналитичким и политичким пословима. Посебно је активно радио на примјени докумената Дејтонско Париског мировног споразума. У свим областима своје активности изузетно широко и богато искуство, поред праксе, усмјерио је и на теоретско публицистичку активност.

Више од четрдесет година пише и објављује анализе и коментаре актуелних догађаја из области геополитике, политичких и одбрамбених система као и теорије организације. Активно учествује у јавним презентацијама на електронским и другим средствима јавног информисања.

Објавио је преко двије стотине научних и стручних радова и једанаест књига.

Књиге:

• Књигом тема и коментара “ДА ЛИ ЈЕ ПРОШЛО СУТРА?”, Бесједа, Бања Лука 2001. године, поред анализе догађаја у региону предвиђа и могући развој политичких активности.
• Политолошким приручником “ОРГАНИЗОВАЊЕ ПОЛИТИЧКЕ СТРАНКЕ” Бесједа, Бања Лука 2003. године своје велико искуство сажео је у дјело којим се упућују сви који се баве политиком у основне поставке политичког организовања како би се што више приближила теоретска разматрања и практична решења.
• Глобалном студијом “КРИЗА ГЛОБАЛИЗАЦИЈЕ И/ИЛИ ГЛОБАЛИЗАЦИЈА КРИЗЕ”, Бесједа, Бања Лука 2003. година дао је битно појашњење феномена глобализације на српском језичком подручју.
• Књигом “ЕВРОПСКА УНИЈА – РАЗВОЈ, ОРГАНИЗАЦИЈА И ИНСТИТУЦИЈЕ”, Бесједа, Бања Лука 2004. година дао је међу првим ауторима у Републици Српској стручно и сажето објашњење интеграционих процеса у Европи.
• У својеврсној аналитичкој студији савремених друштвених односа и проблема “ИНФОРМАТИЧКО ДОБА И ИНФОРМАЦИОНИ РАТ”, Бесједа, Бања Лука 2005. година битно је освијетљен, са теоретског аспекта, феномен новог информатичког доба и сукоба који се у њему јављају.
• Лексиконом основних појмова “ЕВРОПСКА УНИЈА – ОСНОВНИ ПОЈМОВИ”, Бесједа, Бања Лука 2005. година наставља са обрађивањем актуелне теме европских интеграција са аспекта сређивања и објашњења категоријалног апарата Уније.
• Увијек актуелну тему регионалне политике у Европи под називом “ЕВРОПСКА УНИЈА – РЕГИОНАЛНА ПОЛИТИКА”, Бесједа, Бања Лука 2006. година покушава барем у једном дијелу да приближи грађанима процес европских интеграција.
• Дио својих радова публиковао је на енглеском језику у књизи “ON THE WAY OF TRUTH” Бесједа, Бања Лука 2007. година те на тај начин омогућио да своје ставове презентује најширој стручној јавности
• Утицај политике на глобализацију или глобализације на политику објавио је у књизи “ПОЛИТИКА ГЛОБАЛИЗАЦИЈЕ И/ИЛИ ГЛОБАЛИЗАЦИЈА ПОЛИТИКЕ”, Бесједа, Бања Лука 2006. године.
• Обједињавањем војно политичких анализа, процјена, информација и синтеза у књизи „ПРАВО НА СУТРА“, Бесједа, Бања Лука, 2008. година даје на увид најширој јавности своја сазнања али и предлоге за рјешавање многих кључних проблема у региону али и шире, на европском и глобалном нивоу.
• Са тачно стотину мини анализа, процјена, информација и синтеза представио је своје виђење стварности у региону у књизи „СТО ПУТА ВАМ КАЖЕМ“, Бесједа, Бања Лука, 2009. година.
• Књигом „ЖИВОТ И ПОЛИТИКА“ Бесједа, Бања Лука, 2009. година. Направио је избор радова ради лакшег приступа цјелокупном опусу.

Сталном присутношћу у јавном, стручном и политичком животу даје своје процјене те на тај начин јасно доприноси развоју истине а тиме и обезбјеђење потребног нивоа поштовања.

Одликован је Орденом Карађорђеве звијезде и добитник више других одликовања и признања.

 

Петко Рашевић

Рођен je 26. октобра 1961. године у Сарајеву.

Завршио је Ваздухопловну техничку средњу војну школу 1980. године и Ваздухопловну техничку војну академију 1984. године у Рајловцу.

Командно-штабну школу завршио је 2003. године а Школу националне одбране 2005. године.

Службовао је у гарнизонима Љубљана, Задар, Бихаћ, Бања Лука и Београд. Обављао командне, командантске и оперативне дужности на свим командним нивоима закључно са Генералштабом Војске Србије.

Учесник ратова 1990-их, ванредно унапређиван, више пута одликован.

Војничку каријеру завршио у чину пуковника на служби у Генералштабу Војске Србије 2015. године.

Уредник је часописа Безбедносни форум.

 

Професор др Срђан Перишић

Рођен у учитељској породици, у Фочи,  првом граду на Дрини, централној српској ријеци. У Фочи је завршио основну школу, а Војну гимназију у Београду.

Дипломирао је на Војној академији Копнене војске у Београду.

Магистрирао је два пута на Факултету политичких наука у Београду. Први магистеријум је из области геополитике, на тему: Савремена геополитика Русије. Други магистеријум је из области политичке теорије и методологије политичких наука, са темом: Либерализам као ограничење модерне демократије.

Докторирао је на Факултету политичких наука у Београду из области политичке теорије, на тези: Биополитика у савременој политичкој теорији и пракси. Теза се бави постмодерном трансформацијом либерализма у контексту међународних односа, глобалних појава и измјене основних категорија модерне епохе.

Предаје међународне односе и геополитику. Објављује текстове у водећим научно–теоријским часописима у Србији.

Једно вријеме је радио као официр у војсци (у Р. Србији и у Р. Српској), на дужностима од командира вода до команданта батаљона. Тренутно је професор на факултету, из научне области Међународни односи и национална безбједност.

Добитник је Годишње награде за 2014. годину, за најбољи научни рад објављен у научно-теоријском часопису Војно дело.

Др Срђан Перишић је до сада објавио 30 научних радова и једну научну монографију (Нова геополитика Русије).

Колумниста је мјесечног часописа Одбрана кога издаје Министарство одбране Србије.

Др Срђан Перишић је једно вријеме био савјетник Милорада Додика, српског члана Предсједништва БиХ, а тренутно је савјетник Предсједника Републике Српске, Жељке Цвијановић.

 

Доцент др Драган Радишић

Факултет за безбједност и заштиту Бања Лука

Рођен у Новом Граду 1957. гдје је завршио основну и средњу школу.

Факултет Политичких знаности Свеучилишта у Загребу завршио је 1980. године, дипломирао на тему: Хладни рат – Детант и њихов утицај на СФРЈ, а након тога апсолвирао и постдипломски студиј и стекао звање магистра политичких знаности (политологије) на истом факултету.  

Обављао је различите дужности у државним органима управе општине Б. Нови / Нови Град, БиХ и Републике Српске. Магистрирао је 2002. године на Факултету цивилне одбране, Универзитета у Београду на тему “Функционисање привреде у рату 1991 – 1995. године, с посебним освртом на стање у општини Нови Град из Републике Српске”.

Докторирао је на Факултету безбедности, Универзитета у Београду 2009. године на тему “Трансформација ентитетских војски у ОС БиХ, с посебним освртом на систем контроле “.

Аутор је бројних стручних и научних радова и књига, те учесник међународних научних конференција и округлих столова.

Изабран је у научно звање доцент доктор за научне области безбједности и заштите, 2015. године, испунио све услове за избор у звање ванредног професора.

Члан је Европског дефендологија центра за научна, политичка, економска, социјална, безбједносна, социолошка и криминолошка истраживања у Бања Луци.

Библиографија

I Књиге и уџбеници

• ХРОНОЛОГИЈА ДОГАЂАЈА НА ПРОСТОРУ ПРЕТХОДНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ 1990.-1995.; Глас Српски и Центар за геостратешка истраживања Универзитета у Бања Луци; Бања Лука 2002. године.
• КОНТРОЛА НАД ОРУЖАНИМ СНАГАМА – инострана и искуства БиХ; Дефендологија центар за безбједносна, социолошка и криминолошка истраживања и Арт Принт, Бања Лука, 2010. године.
• САВРЕМЕНО ПОИМАЊЕ ЦИВИЛНЕ ЗАШТИТЕ; Факултет за безбједност и заштиту, Бања Лука 2016. године.
• ЗАШТИТА ОД ПОЖАРА И СПАСАВАЊЕ; Факултет за безбједност и заштиту, Бања Лука 2017. године.
• МИГРАНТСКА КРИЗА ДУГОРОЧНИ БЕЗБЕДНОСНИ ИЗАЗОВ, с посебним освртом на феномен страних ратника; Факултет за безбједност и заштиту, Бања Лука 2017. године.
• СРПСКО-РУСКИ, РУСКО-СРПСКИ ОДНОСИ допринос миру и стабилизацији прилика на Балкану, Европи и свијету; Академија наука и умјетности Републике Српске и други, Бања Лука 2020.

II Скрипте

• ПЛАНИРАЊЕ ЦИВИЛНЕ ЗАШТИТЕ; Факултет за безбједност и заштиту, Бања Лука 2017. године.
• ПРИРОДНЕ НЕПОГОДЕ И КАТАСТРОФЕ; Факултет за безбједност и заштиту, Бања Лука 2017. године.
• ФИЗИЧКО-ТЕХНИЧКА ЗАШТИТА У ЦИВИЛНОЈ ЗАШТИТИ; Факултет за безбједност и заштиту, Бања Лука 2017. године.

III Поезија и путописи

• ОТАЏБИНИ С ЉУБАВЉУ, Завод за уџбенике и наставна средства, Источно Сарајево, 2008. године.
• НАШИМ ВЕЛИКАНИМА У СЛАВУ И ЧАСТ, Књижевна заједница „Васо Пелагић“, Бања Лука и Арт Принт, Бања Лука; Бања Лука, 2011. године.
• ИМПУЛСИ ЉУБАВИ; Књижевна заједница „Васо Пелагић“, Бања Лука, 2015. године.
• СВЕТА ЗЕМЉА – СТОПАМА ГОСПОДА ИСУСА ХРИСТА И ПУТЕВИМА СВЕТОГА САВЕ; Епархија Зворничко-Тузланска; Бијељина 2011. године.

Урадио је рецензије 4 књиге и бројних стручних радова.

Објавио је 48 радова у зборницима и стручним часописима.

Обављао низ дужности у В РС, В БиХ и безбједносним структурама Р. Српске.

Ментор код израде магистарских и мастер радова, члан бројних комисија за оцјену и одбрану мастер радова и докторских дисертација.

 

Игор Котјелников

Рођен 23. децембра 1977. године.

Завршио је Природно-математички факултет – професор географије.

Радна биографија:

• Министарство одбране Републике Српске од 1998. до 2002.;
• Министарство просвјете и културе: од 2006. до данас радио на неколико реферата:
  • виши стручни савјетник за стратешко планирање средњег образовања,
  • виши стручни савјетник за архивску дјелатност,
  • виши стручни савјетник за нематеријално културно наслијеђе и националне мањине.

Прошао више обука из области образовања и културе.

Обавља дужност Замјеника предсједника  Савјета националних мањина при Народној скупштини Републике Српске испред руске националне мањине.