Рударске активности проузрокују деградацију терена, укључујући ерозију, губитак биодиверзитета, контаминацију земљишта, загађивање подземних и површинских вода и загађење ваздуха прашином и гасовима од рада рударске механизације и коришћења експлозива. Загађење животне средине настаје у процесу геолошких истраживања, припреме за отварање рудника и рада рудника.
Компанија Рио Тинто, планира да дневно ископава 5000 тона руде јадарита, а за то ће користити рударски експлозив у великим количинама, од 3,7 тона по дану до 7,0 тона дневно, или 110 до 220 тона месечно. Толика огромна количина експлозива се користи и код отворених копова.
За разлику од војних експлозива, који су углавном базирани на чистим једињењима, привредни рударски експлозиви састоје се од оксиданса, сензибилизатора и инертних компоненти, због чега имају хетерогену структуру. Ако у себи не садрже ни једну компоненту која се класификује као чист експлозив, онда спадају у средства за рушење. Због мале осетљивости на иницијацију, средства за рушење су изузетно безбедна за транспорт, складиштење и манипулацију, услед чега не подлежу строгим прописима који важе за праве експлозиве. То умногоме поједностављује, а самим тим и појефтињује њихову производњу и примену. Савремени привредни експлозиви поседују много већу стабилност и отпорност на влагу у односу на традиционалне, а прилагођени су и за механизовано директно пуњење бушотина (пумпање).
Рио Тинто ће у експлоатацији руде јадарит и бушење подземних тунела, користити двокомпонентне емулзионе експлозиве. Емулзиони експлозиви се састоје од амонијумнитрата, и неког органског горива. Отпорни су на воду и при детонацији не ослобађају већу количину отровних продуката. Брзина детонације ових експлозива креће се од 4800 до 5000 м/с, што зависи од састава, густине и пречника пуњења. Погодни су за подземна и надземна минирања, каменолома или отворених копова.
Вештачки изазване експлозије у рудницима и каменоломима, одликују се низом пропратних појава које се манифестују у самом процесу, или пак у њиховом одразу на средине разарања и околину. Пропратни, у пракси нежељени ефекти експлозија испољавају се изнад средине непосредног разарања, то су: прашинасто-гасни облаци са евентуалним отровним гасовима, ваздушни ударни таласи, разлет фрагмената из миниране стене и сеизмичке вибрације. У прашинасто-гасним облацима при експлоатацији руде јадарит, налазиће се отровно, гасовито једињење, сумпорводоник, који непријатно мирише на покварена јаја; арсен, који ће загађивати воду и тле. Поред арсена и сумпорводоника, у овим облацима прашине могу се наћи никал, кадмијум, бор, све канцерогени елементи. За време рада рудника у ваздуху ће настајати честице ПМ 10 и ПМ 2,5 али и мање, реда нанометра, у којима ће се налазити набројани метали и које при удисању, доприносе настајању различитих болести плућа, као и карцинома.

Да Вас подсетимо: Трошак ЕУ интеграција Србије

Сеизмички ефекти експлозија при вршењу масовних минирања, настају као реакције тла на механичко дејство ослобођене енегије експлозивних пуњења иницираних у њему. Они се испољавају вибрацијама које се дефинишу брзином, интензитетом и временом трајања. Интензитет сеизмо-вибрација карактерише брзина осцилације делића стене.
Сеизмо-вибрације тла које могу изазвати оштећење објеката у домашају јачег интензитета потреса, део су вишка енергије експлозива која није искоришћена у процесу разарања. Негативни ефекти минирања, уз вибрацију тла на локацијама објеката оштећених сеизмиком експлозија, неретко служе као доказни материјал у судским споровима између компанија које врше минирање и власника тих објеката.
Рударске компаније у већини земаља су у обавези да следе строге еколошке и рехабилитационе норме у циљу минимизирања утицаја на животну средину и избегавања утицаја на људско здравље. Ове норме и прописи захтевају заједничке кораке процене утицаја на животну средину, развој планова управљања заштитом животне средине, планирање затварање рудника (што мора да се уради пре почетка рударских радова), и мониторинг животне средине у току рада и након затварања.
Сва надлежност из области рударства је на републичким органима, док локалне заједнице на чијој територији се налазе рудници готово да немају било каква овлашћења. Средства од надокнада за коришћење минералних сировина припадају републичком буџету, одакле се у мањем проценту трансферишу у локалне буџете.
То значи да је угрожен интерес локалних заједница на уштрб доласка великих компанија, чији је једини интерес остварење профита, и долазе у земље са нижим стандардима заштите животне средине или где не постоји строга контрола примене светских стандарда, па и принципа зеленог рударства. Њихова прича о томе да примењују принципе зеленог рударства, сарађују и помажу локалну заједницу, само су параван пред медије и државне органе за прикривање непоштовања закона и сопствених компанијских стандарда.

Да Вас подсетимо: Дужничка омча народа Србије

Да би се видело како ће изгледати коришћење привредног експлозива за дубљење рудних ходника за рудник јадарита, треба посетити град Бор у коме Кинези интензивно користе експлозив за отварање рудника бакра и злата у Чукару Пеки. Те радове прате свакодневне експлозије, по сведочењу мештана, чак и ноћу. При том долази до оштећења стамбених објеката, настају дугачке пукотине у зидовима, широке чак 10 сантиметара, пресушују бунари, загађује се околина, оштећује се пољопривредно земљиште, нелегална сеча шуме, што говори да је компанија далеко од опредељења за принципе зеленог рударства о којима гласно говоре. Истовремено, прекинути су раније успостављени контакти са локалним становништвом. Домаћинства трпе значајне економске штете, остали су без воде у бунарима, угрожено им је власништво над пољопривредним земљиштем, шумама, објектима, а због загађеног ваздуха и река, не могу да се баве традиционалним привредним делатностима. Услед велике прашине, која настаје од експлозија, не могу да гаје уобичајене пољопривредне културе, нити да се баве повртарством, од чега су живели.
Ово исто, а можда и горе, очекује становнике Рађевине. Рудник Рио Тинто и прерада руде биће лоцирани на најплоднијој земљи Рађевине. Ту се гаје малине, разно воће, негују пчелињаци, производи се здраво млеко и разни сиреви. Ниједно парче земље није необрађено! Рудник ће заузети чисто и здраво земљиште величине 1234,66 хектара, а директан утицај рудника осећаће се уоколо и до 2023 хектара. Рио Тинто намерава да отвори највећи рудник литијума у Европи, и тиме да загади, не само плодну Рађевину, већ и подручја ван ареала рудника, што ће имати последице по целу Западну Србију, а и шире, на преко граничне области. Рудник или здравље, питање је за целу владу Србије, а посебно за Министарство екологије и Министарство здравља.

Да Вас подсетимо: Незадовољни грађани Србије све гласнији против инвестиције Рио Тинта у рудник јадарита

Угледајмо се на Норвешку, која је компанију Рио Тинто прогласила за непожељну у њиховој земљи! Гласам за здравље и чисту природу, а Рио Тинто да се врати тамо одакле је дошао и да пре тога затрпа рупе које је направио!

Др Мирјана Анђелковић Лукић
________________________________________
КОРИШЋЕНА ЛИТЕРАТУРА
1. Топлица Марјановић, Љиљана Марковић:
Зелено рударство, друшто младих истраживача, Бор 2020.
2. Радун Јеремић: Привредни експлозиви и неки аспекти њихове примене,
Војнотехнички гласник 2/2006. стр 181 до 190
3. Чедомир д. Ковачевић: Основи минирања , Београд 2005

Преузето са сајта: КОРЕНИ