У организацији Удружења “Центар за лобирање”, 02. октобра у Бања Луци је одржана конференција “БХ пут у НАТО – реалност или заблуда?”

У раду су учествовали:

– Г. Зоран Ђерић, предсједник Удружења “Центар за лобирање” – Бањалука

 „Резултати истраживања јавног мњења 2021:” Војна неутралност или НАТО? “

– Проф. др Милош Шолаја, редовни професор, Факултет политичких наука Универзитета у Бањој Луци

 „Југоисток Европе-безбједносни вртлог“

– проф. Др. Душко Вејновић, редовни професор Универзитета у Бањој Луци

 „ Неки аспекти историјата сарадње БиХ и НАТО-а у свијетлу домета закључака самита НАТО-а из јуна 2021. године“

– Проф. др Митар Ковач, Евроазијски безбједносни форум, Београд

– коаутор Петко Рашевић, Евроазијски безбједносни форум, Београд

 „Војна неутралност БиХ – оптималан и рационалан стратешки избор“

– Доц. др Армин Кржалић, Факултет за криминалистику, криминологију и сигурносне студије, Универзитет у Сарајеву

„Чланство Босне и Херцеговине у НАТО -у: аргументи ЗА и ПРОТИВ“

– проф. Др. Невенко Врањеш, Факултет политичких наука Универзитета у Бањој Луци

„Политички аспекти војне неутралности Републике Српске.“

 – Проф. др Божидар Форца, Начелник Катедре сигурности на Факултету за пословне студије и право, Београд

 „Критеријумски приступ опредељењу за и против уласка БиХ у НАТО“

Резултати истраживања јавног мњења које је спровело бањалучко Удружење Центар за лобирање Бањалука, које је изнео Г. Зоран Ђерић предсједник Удружења, показали су да се у одговору на питање да ли је за БиХ приоритет чланство у НАТО или у ЕУ, 88 одсто испитаника из Бањалуке изјаснило да је приоритет ЕУ.

На исто питање 57 одсто грађана Сарајева који су били обухваћени овим истраживањем на основу случајног, репрезентативног узорка, одговорило је да је приоритет НАТО, као што је одговорило и 34 одсто испитаника из Мостара.

Више од половине учесника у истраживању из Сарајева, 62 одсто, изјаснило се да има веома позитивно мишљење о НАТО-у, док је у Бањалуци такав случај да се 43,5 одсто испитаника изјаснило да има веома негативно, а 34,5 одсто да има донекле негативно мишљење о том савезу.

Резултати за Мостар показују да 46 одсто испитаника има донекле позитивно мишљење, а 36 одсто веома позитивно мишљење о НАТО-у.

Одговори на питање о војној неутралности БиХ показали су да 35,5 одсто учесника у истраживању из Бањалуке има веома позитивно мишљење о томе, а 39,5 одсто донекле позитивно мишљење.

У Сарајеву 55 одсто има веома негативно мишљење о том питању, а у Мостару такво мишљење има 31,5 одсто испитаника.

За одржавање референдумима о питању будућег војног статуса БиХ изјаснило се 59 одсто испитаника из Бањалука, те 62 одсто из Мостара, док је 60 одсто испитаника из Сарајева дало негативан одговор.

Професор бањалучког Универзитета Милош Шолаја у свом излагању је рекао да глобалне промјене утичу и на другачију перцепцију безбједности и да се на југоистоку отвара више питања и могућности како да се оствари безбједност земаља, било појединачно или регионално.
Према његовим ријечима, до сада се показало да БиХ не може да ријеши свој концепт безбједности уколико нема унутрашњег консензуса о облику безбједности у којем би она учествовала.
“У овом тренутку НАТО није игра, али без сарадње са тим савезом, као и другим актерима, нема безбједности у региону”, нагласио је Шолаја.

Проф. Др. Душко Вејновић је изнео историјат досадашње сарадње БиХ са НАТО пактом наглашавајући да је на све те облике сарадње Република Српска и њени представници у урганима власти на нивоу БиХ дали сагласност те да не види као би то могло бити поништено.

Излажући као коаутор рада са прф. Др Митром Ковачем, Петко Рашевић уредник часописа Безбедносни форум је указао да су донешена стратешка документа из 2009. године као и одлуке о сарадњи са НАТО пактом били одраз тог времна и опредјељења у складу са тадашњим виђењем и потребама. Осим што су докемнта и одлуке застарјеле, оне не представљају више став и вољу народа и руководства Републике Српске те је потребно њихово занављање у складу са новим временом и односима који су знатно измијењени од тада до данас. Такође је нагласио да је чудно да се у промишљањима о овој теми заобилази кључно питање: Чиме је и од кога угрожена БиХ? а то би морало бити најважније питање за разматрање опредјељења о избору и начину рјешавања питања безбједности. У наставку је констатовао да БиХ није угрожена споља него изнтра покушајем Бошњачких политичких елита предвођених Странком  демократске акције да се БиХ унитаризује што би Бошњацима послужило као начин да доминирају над друга два конститутивна народа. При томе се заборавља да је управо таквим чињењем 1991. и 1992. године БиХ уведена у грађански рат. Навео је да Српски народ има право на избор и да он и његовор политичко руководство неће прихватити никаква наметнута рјешења те да истрајавање Бошњака на свом приступу води БиХ у распад. Такође, улазак у НАТО би представљао прихватање БиХ да учествује у остварењу водећих сила Запада предвођених САД у походу на Русију и Кину што није интерес БиХ а посебно не Српског народа и РС, те да је еутралност једини прави избор у овом времену и околностима.

Професор Универзитета у Сарајеву Армин Кржалић истакао је потребу да академска заједница и цивилно друштво на бази јаких аргумената разговарају о аргументима “за” и “против” чланства БиХ у НАТО. Он сматра да је то неопходно јер у БиХ, али и региону, представници институција износе чињенице које нису релевантне, наводећи као примјер да они који заговарају чланство БиХ у НАТО то правдају тиме да ако не постане чланица Алијансе не може постати ни члан ЕУ, што је нетачно. Навео је да постоји и други, емоционални приступ овој теми, додајући да грађани, војници из БиХ неће гинути за интересе других земаља или: “Ако смо били бомбардовани од НАТО-а, зашто сада да будемо савезници?”.

Проф. Др. Невенко Врањеш је изнео податке у НАТО бомбардовању Републике Српске наводећи бројеве погинулих и рањених војника и цивила, број уништених привредних, друштвених објеката, билница школа, … Такође изнео је низ запажања о томе да НАТО није структура која је била, њена хомогеност је нарушена, нетачне су тврдње да учлањење у НАТО доноси стабилност и економски просперитет и навео низ примера и земаља источне Европе наглашавајући Бугарску и Румунију гдје народ живи лошије него у БиХ. Тешка сјећања која Срби носе уу односу на НАТО јесу снажне емоције и било би лудост занемарити их и чинити супротно вољи народа.

 Професор београдског Факултета за пословне студије и право Божидар Форца изјавио је да је у тренутној ситуацији најбоље рјешење да БиХ иде ка војној неутралности.

“То би било смирујуће за опште тензије у региону и његову даљу перспективу”. Казао је и да је питање какав ће бити НАТО након најновијих догађања на глобалном нивоу и да је реално да БиХ у догледној будућности буде војно неутрална.