У организацији Безбједносног форум Бања Лука у Конференцијској сали хотела Видовић у Бања Луци 27. маја одржана је научна конференција под називом „Угрожавање безбједности Републике Српске“.
Циљ конференције је био да се најзначајнија актуелна питања на ову тему сагледају са што више аспеката а у свјетлу ситуације у БиХ, региону и Европи и да се у односу на цјелокупну ситуацију покушају изнаћи потребни одговори.
У раду конференције су учествовали професори универзитета, уважени стручњаци из различитих области и јавни дјелатници који су поднијели излагања:
1. Однос САД и Велике Британије према БиХ и стратешким интересима конститутивних народа – проф. др Митар Ковач, генерал-мајор у пензији, директор Безбједносног форума Бања Лука
2. Рефлексије Украјинске кризе на стање безбједности у БиХ – др Драган Петровић, научни савјетник, Институт за међународну политику и привреду, Београд
3. Њемачки геостратешки интереси у БиХ и начин дјеловања – проф др Будимир Жељко, Факултет политичких наука, Бања Лука
4. Права конститутивних народа и ентитета у политичком систему БиХ – проф. др Невенко Врањеш, Факултет политичких наука, Бања Лука
5. Утицај медија на продубљивање кризе у БиХ – проф. др Срђа Трифковић, факултет политичких наука Бања Лука
6. Стратешки интереси српских политичких странака у БиХ – Синиша Видовић, Уједињена Српска
7. Кључни изазови и пријетње безбједности Р. Српске – проф. др Предраг Ћеранић, декан Факултета безбједносних наука Бања Лука

 

Сажеци излагања учесника:
проф. др Митар Ковач

ОДНОС САД И ВЕЛИКЕ БРИТАНИЈЕ ПРЕМА БиХ И СТРАТЕШКИМ ИНТЕРЕСИМА КОНСТИТУТИВНИХ НАРОДА

Украјинска криза се на неки начин прелива на безбедносне проблеме и отворена питања на Балкану. То се рефлектује највише на Косметску кризу и на стање безбедности у Босни и Херцеговини. Босна и Херцеговина се дуже време показује као нефункционална државна творевина првенствено због тежњи водећих бошњачких политичких странака да је „реформишу и демократизују“ кроз процес унитаризације. Све се то дешава кроз тесну сарадњу са САД и Великом Британијом, као и бриселском администрацијом. Чак се и процес такозваних евроатлантских интеграција БиХ, у знатној мери условљава испуњавањем услова у форми диктата, уцена и претњи према носиоцима извршне, законодавне и судске власти у Р. Српској. Брорба српског народа кроз институције Р. Српске и на нивоу БиХ, медијском кампањом и пропагандом се пред светом покушава представити као сепаратизам и рушење БиХ. Због унутрашњих противречности и немогућности доношења јединствене стратешке одлуке ентитета и конститутивних народа у БиХ, у име боље будућности треба да се донесе стратешке одлуке о свим битним питањима.
БиХ је могућа само уз постизање заједничких интереса на нивоу ентитета и заједничких институција а не кроз бошњачку доминацију и унитаризацију. Нико не може одузети Србима историјско и стечено право на територију, ресурсе, језик, традицију, културу и на будућност. Што пре то схвате екстремне политичке партије и организације Бошњака у Сарајеву, у толико је могуће рационално пронаћи решења у складу са Уставом БиХ. Бошњачка стратегија доминације у БиХ и елиминисања права конститутивних народа, УЗ отворено мешање страног фактора, води државу у растакање и потпуну дисолуцију. БиХ није могућа без сагласности сва три конститутивна народа.

др Драган Петровић, научни савјетник

РЕФЛЕКСИЈЕ УКРАЈИНСКЕ КРИЗЕ НА СТАЊЕ БЕЗБЈЕДНОСТИ У БиХ

Украјински сукоб има шири геополитички значај и без обзира на његов коначни исход, последице по безбедност и стабилност постојећег поретка у Европи и свету су већ осетне. У кратком року је већ дошло до појачавања тензија на релацији између САД, НАТО, па и ЕУ, према Русији. На планетарном нивоу међутим, земље ШОС и БРИКС дају неформално подршку Русији, где у исто време читав свет ван Запада, није спреман да уведе санкције Русији.
Република Српска не подржава увођење санкција Русији и залаже се за поштовање Дејтонског споразума као основе постојања сложене државне структуре као што је Босна и Херцеговина. Хрватски народ већински показује интересовање за образовање посебног ентитета у односу на Муслиманско-хрватску федерацију. Са друге стране водећи политичари Муслимана у Босни и Херцеговини теже покушају централизације на уштрб Републике Српске и у целини српских и хрватских интереса. Западне структуре моћи, посебно САД и НАТО традиционално подржавају интересе муслиманских водећих политичара у Босни и Херцеговини, што не доприноси тражењу консензуса и смиривању политичких и друштвених тензија. Република Српска има унутрашњи консензус у правцу поштовања Дејтонског споразума, и добија за то подршку Србије. Уколико Русија оствари своје стратешке циљеве сукоба у Украјини, то би могло, између осталог довести и до заокруживања ентитета рускојезичког Југоистока, што би имало утицаја потом и на сам Балкан.

Проф. др Жељко Будимир

НЕМАЧКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ИНТЕРЕСИ У БиХ И НАЧИН ДЕЛОВАЊА

Германско геополитичко деловање је у својој константи од друге половине 19. века до данас антисрпско. Након рушења Берлинског зида и уједињена Немачке, новостворена држава је била један од најважнији актера разбијања друге Југославије. Преко југословенске кризе, а нарочито кроз војно-политички ангажмана у јужној српској покрајини и у БиХ СР Немачка је реафирмисала свој положај и улогу у светској политици. Германски утицај у постдејтонској БиХ укључује комбиновано деловање Беча и Берлина и генерално прати политике Вашингтона и Брисела, према унутрашњем послератном процесу тзв. изградње државе (state building) супротно структури која је дефинисана Уставом. Са друге стране геоекономски утицај Немачке на овај простор је био знатно самосталнији и дефинисан односом најбогатијег економског језгра ЕУ према њеној периферији, коју треба држати у (полу)колонијалном положају. Након отпочињања руске војне операције у Украјини спољна и безбедносна политика СР Немачке се враћа у потпуни вазални однос према САД. Зато се у наредном периоду може очекивати пуни спољнополитички ангажман Берлина у оквиру Западни притисака на Републику Српску, нарочито преко узурпираног ОХР-а, специјалних изасланика и кроз институције ЕУ ради форсираног увлачења БиХ у НАТО пакт. Интеграција БиХ у НАТО је највећа опасаност по опстанак Републике Српске, а након 24. фебруара то је постало ултимативно геостратешко питање колективног Запада.

Проф. др Невенко Врањеш

ПРАВА КОНСТИТУТИВНИХ НАРОДА И ЕНТИТЕТА У ПОЛИТИЧКОМ СИСТЕМУ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ

Готово двадесет и седам година након потписивања Дејтонског мировног споразума и заустављања трагичног сукоба у Босни и Херцеговини ова земља се у политичком смислу налази пред веома сличним изазовима које је имала раних деведесетих година, а који су довели до њене дисолуције. Дејтонска концепција Босне и Херцеговине садржи базични консензус заснован на конститутивности њена три народа на основу чега је њено постојање једино могуће. Постдејтонска концепција Босне и Херцеговине стварана је различитим интервенцијама међународних субјеката, затим пресудама Уставног суда БиХ, Европског суда за људска права као и дјеловањем других актера што је довело да дестабилизације земље. Рад полази од чињеница, да се функционалност Босне и Херцеговине може сачувати само на одредбама „изворног“ Дејтонског мировног споразума, уз конститутивност и равноправност њених народа те консензус загарантован Уставом и мировним споразумом. У том смислу анализира се и истиче повезница између права конститутивних народа и ентитета, с једне стране и опстанка Босне и Херцеговине, с друге стране. Тема се обрађује из угла политичког система Босне и Херцеговине кроз његову правнополитичку концепцију те актуелне и будуће изазове.

Проф. др Срђа Трифковић

УТИЦАЈ МЕДИЈА НА ПРОДУБЉИВАЊЕ КРИЗЕ У БИХ

У самој БиХ медији који утичу на продубљивање кризе лоцирани су у муслиманском Сарајеву. Кроз легитимисање говора мржње према Србима и Републици Српској, они код своје циљне групе теже да створе осећај неминовности радикалног преуређења БиХ сходно тежњама бошњачке политичке елите и афирмацију тежње да тај циљ треба да се оствари свим средствима и по сваку цену, укључујући насиље.3
Допринос сарајевских медија продубљивању кризе има три битна елемента:
–  у стварању атмосфере перманентног ванредног стања,
–  у потпиривању вере да ће ликвидација РС бити остварена уз помоћ спољних фактора (ЕУ, НАТО, САД итд),
–  у афирмисању става да је ма какав договор са Србима (и Хрватима) на бази реципроцитета и једнаким правима конститутивних народа о функционалној реформи политичког система БиХ стога непотребан и непожељан.
У свом извештавању и коментарисању збивања у БиХ и у тзв. региону, западни медији на обе стране Атланског океана представљају веран одраз политике својих влада и/или утицајних лобистичких група. Они листом теже централизацији тј. унитаризацији БиХ.
Водећи медији, пре свега у САД, Немачкој и Великој Британији, притом одбацују макар формалну обланду објективности. Они су прерасли у пуку трансмисију званичних ставова, или пак у платформу за афирмисање гледишта вредносно опредељених јавних делатника о потреби коначног привођења крају тзв. „несвршеног посла на Балкану“.
У оба случаја медији су у потпуности одбацили своју теоретску улогу и прихватили саучесништво у спровођењу агенде својих политички мотивисаних налогодаваца. Ово није феномен новијег датума, али се у случају БиХ појављује у екстремном облику још од почетка рата 1992. па све до данас.

Синиша Видовић

СТРАТЕШКИ ИНТЕРЕСИ СРПСКИХ ПОЛИТИЧКИХ СТРАНАКА У БиХ

Појава вишестраначког система крајем 20. вијека у БиХ је довела до доминације националних странака три конститутивна народа. Претпоставка за ову појаву била је измјена постојећег нормативног оквира за политичке странке. Националне странке сваког народа имају своје интересе и циљеве дјеловања. Циљ овог рада је установити шта су стратешки интереси српских политичких странака у БиХ.
Аутор рада полази од хипотезе да је доминантан стратешки интерес српских политичких странака прије свега заштита Републике Српске и српског народа. У истраживању кориштен је нормативни, догматички, историјски и компаративни метод и анализа садржаја. Резултати рада потврђују хипотезу и утврђују да се међу стратешким интересима налазе и поштовање постојећег уставноправног оквира, јачање демократије, владавина права, поштовање људских права и слобода, постизање социјалне правде и заштита животне средине. Кључна интересна разлика између српских политичких странака огледа се у односу према евроатлантским интеграцијама. Примјетна је разлика између интереса и циљева прописаних у статутима српских политичких странака и онога зашто се те странке залажу у јавном дискурсу.

Проф. др Предраг Ћеранић

КЉУЧНИ ИЗАЗОВИ И ПРИЈЕТЊЕ БЕЗБЈЕДНОСТИ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Од потписивања Дејтонског мировног споразума, који јесте зауставио рат али кроз Анекс IV донио и Устав, Република Српска је изложена притисцима у смислу дерогирања Устава и преноса надлежности на ниво Босне и Херцеговине (БиХ). Притисци су долазили од канцеларије Високог представника али и од двије западне амбасаде, али и високорангираних званичника из Брисела. Декларативно, то су били захтјеви за функционалнијом БиХ, неопходни за европски пут и трансатлантске интеграције, како се углавном наглашавало. У пракси, удовољавало се политичким захтјевима СДА, како би њени ратни циљеви били реализовани у миру полугама тзв. међународне заједнице. Притисци су се кретали у смјери унитаризације БиХ и мајоризације српског народа, али и хрватског у име „грађанске БиХ“. Отпор из Републике Српске зависио је од геополитичке ситуације у региону и шире, и снази савезника који су временом постајали јачи и бројнији.
Ни сав ужас који је представљала Исламска држава створена на Блиском Истоку није био довољно убједљив да се и злочини почињени над српским војницима истим методима и у име исте идеологије третирају као они на сиријском пијеску. Страни фактор није уважавао доказе који су перманентно достављани из Српске и указивање на дупле стандарде у правосуђу БиХ. Када је од највиших институција српске покренута иницијатива за поврат отетих надлежности, реакције из Сарајева, али и од међународних институција биле су неразумијевање и пријетње. Српска је добила подршку од великих сила, Русије и Кине.
Руска војна специјална операција дала је противницима Српске повод да се лидери Српске проглашавају за „руске играче“ а враћање надлежности као покушај „украјинизације БиХ“. Урушавање и наставак дерогирања дејтонског споразума је кључна пријетња Српској. У том контексту можемо говорити о „алатима“ који се користе за реализацију наведеног циља а то су: тероризам, одлазак добровољаца на страна ратишта и њихов неконтролисани и неадекватно кажњени повратак у БиХ, безбједносне импликације проузроковане мигрантском кризо … Наравно, треба имати у виду пасивност руковођење искључиво личним интересом појединих кадрова из Српске у заједничким институцијама.

Општи закључци са конференције „Угрожавање безбједности Републике Српске“:

• Безбједност Републике Српске је угрожена дјеловањем западних центара моћи у сарадњи са уставним судом БиХ, тзв, високим представником и водећим бошњачких политичких странака из Федерације БиХ. Република Српска јесте трајна категорија и израз воље српског народа у БиХ
• Неопходно је јединство у стратешким одлукама у Републици Српској и између Републике Српске и Србије око виталних националних интереса

Видео снимке комплетних излагања учесника можете погледати на сајту Безбједносног форума: https://www.bezbjednosniforum.org/ и на YuoTube каналу: https://www.youtube.com/channel/UCOZ8ytE20J7LX_JoBWoExPw?view_as=subscriber.

 

Петко Рашевић