Безбједносни форум Бања Лука је одржао научну конференцију под називом „Стратегија НАТО пакта за учлањење БиХ“.

Конференција је  одржана у Конференцијској сали хотела Видовић у Бања Луци 08. јуна 2023. године.

Конференцију је отворио и водио директор Безбједносниг форума Бања Лука проф. др Митар Ковач а у раду конференције су учествовали и дискутовали на следеће теме:

1. Савремена геополитика кроз концептуалне приступе – др Дарко Матијашевић, Европски Дефендологија центар
2. Геополитички значај простора БиХ за НАТО пакт – др Драган Петровић, научни саветник, Институт за међународну политику и привреду, Београд
3. Однос међународних центара моћи према насилном чланству БиХ у НАТО пакту – Петко Рашевић, Уредник часописа Безбедносни форум
4. Западни Балкан, ЕУ или исток – безбједносна дилема – проф. др Драгомир Кесеровић, ма Маја Гламочанин, Факултет за безбједност и заштиту Бања Лука
5. Стратешка опредељења Ф БиХ и РС око чланства БиХ у НАТО пакту – проф. др Митар Ковач, Безбједносни форум Бања Лука
6. Босна и Херцеговина на беспућу у НАТО интеграције – проф. др Остоја Барашин, ректор Незацисног универзитета Бања Лука
7. Правни аспекти око чланства БиХ у НАТО пакту – проф. др Милош Шолаја, Правни факултет Бања Лука
8. Стратегија за неулазак БиХ у НАТО – Дане Чанковић, председник Српког народног покрета СНП „Избор је наш“

Због непланираних пословних обавеза проф. др Божидар Форца није учествовао у раду конференције иако је био најављен. У прилогу је дат сажетак његовог излагања а доставио је и рад који ће бити штампан са радовима осталих учесника Конференције у часопису Безбедносни форум бр. 2/2023.

 Сажеци излагања учесника:

 Дарко Матијашевић

 САВРЕМЕНА ГЕОПОЛИТИКА КРОЗ КОНЦЕПТУАЛНЕ ПРИСТУПЕ

Савремени концепти у међнародним односима своју трансформацију добијају на еволутиван начин, заснован на  концету националних држава насталог у XVII веку,  јасних и солидних елемената супранационалности  на крају XX века, те у крајњем концепта глобализације. Потискивање традиционалности у савременим међународним односима се корелационо веже за неминовне процесе стварања држава Новог света, са акцелерацијом заснованој на развоју средстава рада, технолошким прогресом и трансформацијом друштвено-економских система на овој индустријској, капиталистичкој и либерално-тржишној основи. Савремена политиика је базирана и испреплетена са низом интеракција у широком друштвеном и феноменолошком смислу, еволуције у развоју човјечанства и уређења односа на цивилизацијском, генералном нивоу. Савремени концепти геополитике представлјају један од заначајних елемената у овако комплексном мозаику људске теорије и праксе.

 Драган Петровић 

ГЕОПОЛИТИЧКИ ЗНАЧАЈ ПРОСТОРА БИХ ЗА НАТО ПАКТ

У раду се посматра однос и интересовање НАТО пакта према простору Босне и Херцеговине, укључујући и Републику Српску. У том правцу можемо анализирати политику водећих сила НАТО према простору БиХ, попут Сједињених америчких држава и Велике Британије. Са друге стране сам НАТО има своју званичну, усаглашену политику чланица према Балкану и посебно простору БиХ. Евидентна је извесна ненаклоност водећих чланица НАТО, као и саме алијансе према српском фактору и Републици Српској. Са друге стране евидентан је покровитељски однос према Босни и Херцеговини и посебно муслиманском фактору. Ови елементи у политици НАТО и његових водећих сила, постоје још од развоја југословенске кризе деведесетих година, и у највећем су уз одређен модификацији, присутни до данашњих дана. Са друге стране свет је у међувремену озбиљно закорачио у мултиполарни поредак, у односу на монополарни где се налазио деведесетих година ХХ века, и чији су носиоци управо НАТО и САД. У односу на НАТО и БиХ постоји озбиљно размомилажење, јер Република Српска сматра да БиХ није у МАП-у, а Брисел сматра да је укључена. Република Српска се огромном већином своје популације и елите, као и званична Бањалука, опире приближавању и уласку у НАТО, што није случај са Муслиманско-Хрватском федерацијом. Актуелена украјинска криза, поспешује кризу у Европи, што се преноси и на Балкан и БиХ.

Божидар Форца

МЕСТО, УЛОГА И СМИСАО НАТО У МУЛТИПОЛАРНОМ СВЕТУ

На одређеном степену развоја међународних односа, у државоцентричном систему, успоставља се релативно стабилан међународни поредак, који се, најчешће, именује као униполаран, биполаран и мултиполаран. После Другог светског рата успостављен је биполарни светски поредак између светских сила САД и СССР и блокова које су предводиле – НАТО и Варшавски уговор (ВУ). Тај период у међународним односима именован је као Хладни рат, јер до директног сукоба наведених сила и блокова није дошло. Крајем Хладног рата распуштен је ВУ и распао се СССР, а опстао је НАТО. Свет је ушао у нове сукобе, који су се одвијали на релацији настојања САД да успоставе унипоалрни систем и покушаја других сила, пре свега Русије, Кине, Индије и других земаља да се успостави мултиполаризам.

Циљ овог рада је анализа улоге и смисла НАТО у мултипоалрном светском поретку, који се неминовно ствара, поготово након почетка сукоба (рата) у Украјини, од 2022. године. Основна хипотеза од које се пошло у истраживању гласи: НАТО се из одбрамбеног савеза након Хладног рата трансформисао, de facto, у полугу моћи САД да успоставе униполарни светски поредак, a de iure у међународну регионалну организацију за успостављање мира и безбедности у свету. У истраживању су примарно коришћене компаративна и метода анализе садржаја. Општи закључак рада јесте: У свету се ставара најновији светски поредак,  кластерског типа. Улога и смисао НАТО у најновијем светском поретку зависиће од исхода рата у Украјини и нове прерасподеле моћи међу кластерима.

Петко Рашевић

ОДНОС МЕЂУНАРОДНИХ ЦЕНТАРА МОЋИ ПРЕМА НАСИЛНОМ ЧЛАНСТВУ БИХ У НАТО ПАКТУ

Од оснивања НАТО пакта, као продужене рука моћи САД и њени западновропски савезници настоје остварити своје циљеве на простору Европе, уредити је према својим потребама а Руску федерацију потиснути и органичити јој развој, моћ и домете до свођења на статус регионалне силе са тежњом њене потпуне дезинтеграције. У настојањима да се остваре те замисли користе се сва расположива средства а државе које се нађу на путу остваривању тих планова се подвргавају дјеловању грубе и „меке“ силе којима се успоставља жељено стање. У томе се потпуно занемарују потребе и интереси малих држава које у таквој ситуацији буду стављане пред избор: „Или си са нама или си против нас“. Наметање такве воље према БиХ представља отворени облик насиља јер су органи власти Републике Српске донијели одговарајуће одлуке о неутралности и неприхватању чланства у НАТО. Упркос томе и реалном стању да БиХ није угрожена спољним пријетњама државе колективног Запада предођене САД упорно раде на свим пољима и испољавају утуцај у свим областима друштвеног живота да се та чињеница игнорише и БиХ увуче у НАТО ради њихових а не интереса БиХ и народа који у њој живе.

Драгомир Кесеровић

ЗАПАДНИ БАЛКАН, ЕУ ИЛИ ИСТОК – БЕЗБЈЕДНОСНА ДИЛЕМА

Актуаелни тренутак у процесу приступања ЕУ земаља Западног Балкана, додатно усложен сукобом у Украјини је тема рада, а током његове израде преовлађујуће су кориштене компаративна анализа, методе анализе садржаја, индуктивна и дедуктивна метода и метода студије случаја. Вишекритеријумски је  анализирана измјењена деценијска пракса процеса пријема земаља кандидата у ЕУ, додјела кандидатског статуса Украјини и Молдавији убрзаним поступком, а све у свјетлу промјене услова у односу на земље Западног Балкана. Истовремено расте подршка источним интеграцијама.

На матрици измјењених услова за повлашћене државе, на сцени су нове безбједносне тенденције, у њиховом свјетлу анализира се позиција држава Западног Балкана, и у том контексту сагледава готово немогућа мисија испуњења услова који се пред њих постављају.

Рад је додатно прожет приказима различитих истраживања која су получила несумњиве резултате о овом безбједоносном проблему. На крају су дата закључна размишљања, приједлози и препоруке, али и прогнозе развоја проблема у будућности. 

Циљ овог научног рада је да се укаже на бројне препреке које Земље Западног Балкана требају прећи у процесу придруживања ЕУ, да исказана намјера и кандидатски статус, за последицу има, за ЕУ право додатних притисака и стално нових условљавања, а за Земље Западног Балкана пут без извјесног завршетка. У свјетлу тих дешавања источне интеграције су све ближе. 

Митар Ковач

СТРАТЕШКА ОПРЕДЕЛЕЊА ФЕДЕРАЦИЈЕ БиХ И РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ О ЧЛАНСТВУ БиХ У НАТО ПАКТУ

У      излагању ће се презентовати основни ставови о различитим определењима РС и Ф БиХ о војној неутралности Босне и Херцеговине. Као мала држава, БиХ због различитих историјских околности, националних интереса ентитета и конститутивних народа, потребно је да уважава реалност у процесу доношења стратешких одлука о свим битним безбедносним аранжманима. Историјски чиниоци, етничке и верске противречности, као и различит систем вредности и различити национални интереси Срба, Бошњакаа и Хрвата, у БиХ, говоре у прилог ставу да је сваки облик мајоризације или доношења одлука мимо сагласности ентитета и конститутивних народа сигуран пут у нестабилност, па и разбијање БиХ. Према истраживањима јавног мњења, у дужем периоду, није дошло до усглашавања ставова ентитета нити определења националних елита у заједничким институцијама БиХ. Републка Српска је против чланства БиХ у НАТО пакту, док се Ф БиХ већински залаже за чланство БиХ у НАТО пакту.

Ради се о супротстављеним интересима, два ентитета па би свака мајоризација, на нивоу БиХ, у сарадњи са ЕУ и НАТО пактом, негативно утицала на стање безбедности у целој БиХ и региону Балкана. Свака пргматична политика безбедности БиХ би због тих супротности и интереса водећих сила НАТО пакта, Руске Федерације и ОДКБ, на простору БиХ тражила компромис у војној неутралности, са намером да донесе нова законска решења и Стратегију одбране. У целокупном процесу модернизације стратешких и законодавних решења Швајцарска би могла да послужи као пример.

Остоја Барашин

БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА НА БЕСПУЋУ У НАТО ИНТЕГРАЦИЈЕ

Тема Босна и Херцеговина и НАТО интеграције једна је од оних тема која на најбољи начин илиуструју протврјечности босанскохерцеговачке стварности. НАТО је у БиХ још од деведесетих година, а БиХ је сваким даном све даље од НАТО интеграције што је готово незамисливо здравом разуму. Кључно питање је да ли је БиХ у НАТО јер је НАТО војно и политички инволвиран у босанскогрцеговачку политичку и војну стварност. Он је у потпуности у функцији војне подршке цивилном протекторатуи у БиХ којег спроводи тзв. Високи представник који је и сам изгубио легалитет и легитимитет свог дјеловања у овој несређеној и несрећно подијељеној земљи. У БиХ поитичке структуре не чине ништа да се се врате у оквир уставног дјеловања и да раде на имплементацији оних развојних питања која ће унаприједити социјалну и економску ситуацију, а политичко дјеловање каналисати у оквире Устава и консензуса.

Када је Савјет министара БиХ 18. јула 2005. године и Министар одбране БиХ (Никола Радовановић) уз мишљење високог представника Педија Ешдауна  и мисије НАТО у БиХ предложио Закон о одбрани БиХ, Парламентарна скупштина БиХ 28. септембра, а Дома народа 5.10. 2005. године су усвојили Закон о одбрани БиХ, трасиран је пут БиХ у НАТО.

Усвајањем овог Закона створене су претпоставке за радикалну промјену концепта одбране у БиХ, односно ентитеске војске су престале да постоје и интегрисане су у Оружане снаге БиХ. Поред тога, чланом 84. Закона је дефинисано да ”Парламентарна скупштина, Савјет министара, Предсједништво БиХ, те сви субјекти одбране у оквиру властите уставне и законске надлежности, провест ће потребне активности за пријем БиХ у чланство НАТО.

Сви догађаји послије тога су обиљежили различите путеве и погледе на НАТО интеграције и како је вријеме пролазило БиХ је све даље од интеграције у НАТО савез који је интегрисан у БиХ. Остаје нејасно ко се у кога интегрише и о томе ће бити више ријечи у овом раду.

Милош Шолаја

ПРАВНИ АСПЕКТИ ОКО ЧЛАНСТВА БИХ У НАТО-ПАКТУ

Односи НАТО-а и земаља на Балкану гледано историјски, али и из данашње перспективе веома су амбивалентни. Од краја Другог свјетског рата до данас државне творевине које су представљале националне и државне политике Срба на балканском простору кретале су се од равнорушности, преко сарадње, пријатељства и савезништва до отворених напетости, сурптосности, непоријатељства, на крају и оружаних конфликата. Савремено доба донијело је и специфичне односе према НАТО-у који одређују безбједнсне, али и националне, политике Србије и Републуике Српске које нису комплементарне са политичким и војним опредјељењима Алијансе. То утиче на правно одређење државно-правних ентитета Срба у региону што уноси неодређености и у Србији и у Републици Српској. Од оснивања до данас политички и правни оквири се преплићу и не кореспондиатју увијек идеолошким, политичким, економским, војним и правним опредјељењима.

Дане Чанковић

СТРАТЕГИЈА НЕУЛСКА ДЕЈТОНСКЕ БИХ У НАТО

Добра стратегија неуласка Дејтонске БиХ у НАТО треба да садржи улазне компоненте о НАТО-у. Те компоненте се односе на чињенице, претпоставке и закључке у смислу ко финансира, контролише и управља НАТО-ом. Који су његови глобални циљеви и како се у њих уклапа БиХ и Балкан. Жеље оних који управљају НАТО-ом са реалном могућношћу тог војног савеза за реализацију тих жеља.

Затим, сагледавање унутрашњих чиниоца у БиХ који су легитимно и легално заинтересовани за улазак, односно неулазак БиХ у НАТО.

То су пре свега Муслиманско – Хрватска федерација и Република Српска, као и констититутивни народи: Бошњаци, Срби и Хрвати. Ту не требамо заборавити и одређене интересно – политичке групације и њихове интересе.

У склопу тога треба раздвојити самосталне одлуке наведених чиниоца и њихових одлука у вези НАТО- а, од оних које су донесене под притиском или чак наметнуте.

Суштина најбоље стратегије неуласка Дејтонске БиХ у НАТО јесте, са једне стране његово разобличавање и сагледавање његових крајњих циљева у БиХ, а са друге стране тражење заједничких интереса унутрашњих чиниоца који показују да је за БиХ и њене конститутивне народе најбоље да БиХ не буде нова чланица НАТО- а.

У том смислу, та стратегија треба подразумјевати позив пре свега Бошњацима (Муслиманима), али и Хрватима, да је најбоље за БиХ и њене конститутивне народе, да се спречи улазак БиХ у НАТО. Такав исход би сачувао мир у региону, а био би најбољи начин и да одбранимо слободу, наше идентитете, породичне вредности, начин живота. У том случају, и у економском смислу, БиХ би боље прошла, са потенцијалом напретка у сваком погледу.

Сви радови са Конференције ће бити објављени у часопису Безбедносни форум бр. 2/2023 који ће изаћи крајем 2023. године.