Радован Радиновић, члан Евроазијског безбједносног форума, о балканским (не)приликама: Западне силе покушавају обесмислити Дејтонски споразум

Вељко Зељковић

 

Западне земље ће сигурно посегнути за одређеним економским и финансијским санкцијама против Републике Српске, појединаца и компанија, али те рестриктивне мере неће дати резултате које прижељкују они који их уводе, јер Србија неће пристати на њих, а то сигурно неће урадити ни Русија и Кина, па ни све европске земље.

Каже ово у интервјуу за “Глас Српске” генерал-потпуковник у пензији и члан Евроазијског безбједносног форума, али и Института за политичке студије из Београда Радован Радиновић, анализирајући актуелне свјетске и балканске политичке и безбједносне (не)прилике.

– Сви ови притисци се раде како би се потчинио и пацификовао српски фактор у БиХ, јер би се онда лакше могао спровести концепт грађанске државе БиХ, за који се залажу бошњачке странке. Главна битка од Дејтона па до данас управо се своди на то да се у потпуности обесмисли овај мировни споразум. Иза изговора да се од БиХ жели направити функционална држава у ствари се крије обесмишљавање и политичко уништавање Републике Српске изнутра. Сада су ти притисци појачани до максимума, и то није ништа неочекивано, али је највећа несрећа што не постоји српско јединство унутар РС. Ту пре свега мислим на понашање одређених опозиционих странака. Без тог јединства тешко ће Српска опстати и изаћи неокрњена из ове политичке кризе – истакао је Радиновић.

У наставку овог разговара он се осврнуо и на долазак британског “тешкаша” Стјуарта Пича у БиХ, зашто је Балкан поново постао топ тема, па и у њемачким политичким круговима, гдје је нестало међународно право, али и шта се крије иза покушаја да се Европом рашири вирус “русофобије”.

ГЛАС: Након што су своје специјалне изасланике за западни Балкан именовали Брисел и Вашингтон, недавно је то урадила и Велика Британија. Како гледате на овај њихов потез, те како коментаришете то, да се боксерским жаргоном изразим, што они на ове просторе шаљу политичког “тешкаша” Стјуарта Пича?

РАДИНОВИЋ: На овај начин Британци се покушавају политички вратити на ове наше балканске просторе. Али, ако погледамо обавештајно и агентурно, они су овде одувек присутни. Долазак Стјуарта Пича за Србе не значи ништа добро, јер је гледано кроз историју Лондон увек био само продужена рука Вашингтона, а што ће и сада бити. 

ГЛАС: Зашто је Балкан поново постао топ тема Запада, да ли смо се поново нашли у раљама геополитике?

РАДИНОВИЋ: Балкански простори су у раљама геополитике константно. Мање или више, у зависности од датих околности на терену. А главни разлог је тај што се налазимо у још једином делу Европе који још увек није под апсолутном контролом НАТО-а. Ту пре свега мислим на српски фактор, који није вољан да уђе у овај војни савез из познатих околности. Због тога се и све ово дешава, жели се остварити потпуна контрола над балканским просторима од стране западних сила, а пре свега САД, које предводе НАТО.

ГЛАС: Евидентан је и повратак њемачке политике на ове просторе, а посебно након доласка Кристијана Шмита. И нова власт, коју чине Зелени, најавила је појачан интерес.

РАДИНОВИЋ: Ако се мало осврнемо, видећемо да је већина досадашњих високих представника у БиХ била германског порекла. И то није нимало случајно. Од Аустроугарске, па до данас, тај германски фактор је много утицао на дешавања у овом делу Европе. И долазак Кристијана Шмита је на фону те политике, иако његово именовање није прошло неопходну процедуру. Он није именован, да се сликовито изразим, како то Бог заповеда. Да закључим, од њега и Берлина треба очекивати све веће притиске на руководство Српске, а што смо, уосталом, могли видети и протеклих седмица.    

ГЛАС: А шта се може очекивати од доласка на мјесто новог америчког амбасадора у Србији Кристофера Хила, једног од архитеката Дејтонског мировног споразума?

РАДИНОВИЋ: Као и у претходном случају, ништа добро. Све је то део једног истог “пакета”. Покушава се рециклирати она Клинтонова политика из 90-их. Кристофер Хил је један о чланова тадашње екипе која је имала изразито антисрпски став. Питање је само колико је данашња америчка империја моћна да самостално одлучује и кроји политичке прилике. Моје неко скромно мишљење је да није као у неком претходном периоду, јер се данас и Кина и Русија понешто питају.

ГЛАС: Након рушења Берлинског зида Совјетском Савезу је обећано да се НАТО ни за инч неће помјерити према истоку. Ово обећање није испуњено.

РАДИНОВИЋ: И ово показује колико Запад поштује међународно право или дату реч. И да је то негде записано, не верујем да би се поштовало. Запад апсолутно не поштује ништа. Интереси су у првом плану и ту не треба имати никаквих илузија. Очекујем да Русија покрене питање неког новог безбедносног поретка, питање односа снага и нуклеарног наоружања. Уколико друга страна то не прихвати, свет је у великој опасности.

ГЛАС: Има ли данас у свијету уопште међународног права или је све постало ствар политике и интереса?

РАДИНОВИЋ: Тога већ одавно нема. Свима су пуна уста прича о демократији и правди, а на терену се понашају супротно. Тако су се одувек понашале моћне и велике силе. Погледајте само шта раде на истоку, стално дижући непотребне тензије како ће, ето, Русија наводно напасти Украјину. То би био пуцањ у сопствену пету. Све то служи само за додатну сатанизацију Русије, њено слабљење, дизање тензија и померање црвених граница НАТО-а још ближе Москви.   

ГЛАС: Да ли су ови простори колатерал међународних односа између истока и запада, те како да се ми безбједно извучемо из те приче?

РАДИНОВИЋ: Ми смо ту где смо и не можемо се из свега овога тако лако извући. Једноставно, налазимо се на просторима на којима се преплићу геополитички интереси, пре свега САД и Русије. Пошто је главни правац удара запада према истоку, идеја је да се рашчисти позадина, односно да се не остављају некакви репови унутар граница НАТО-а. У овом војном савезу не желе да у својој позадини имају неки “реметилачки фактор”. И то је усуд који не можемо никако избећи. Можемо само покушати да политички балансирамо како бисмо сачували наше државне националне интересе. А колико ћемо бити успешни у свему томе, то је велико питање.

ГЛАС: Често се говори о руском малигном утицају, да ли он постоји и колики је он у односу на, рецимо, амерички, британски, њемачки?

РАДИНОВИЋ: Ако бисмо у процентима гледали и вагали, он није ни пет одсто. Највећи малигни утицај је у ствари од стране америчке спољне политике, која данас има своје војне базе по целом свету. Они се сматрају изабраном земљом која треба да влада читавим светом, а ја се питам на основу којег права се они тако понашају.

Руски малигни утицај само је једна од добро осмишљених и медијски експлоатисаних флоскула и мантра која служи да се мобилише остатак западног света против Русије, односно њеног било каквог утицаја, економског или политичког. Коме то Москва прети санкцијама или га напада? Изгледа да је највећи проблем тај што они не дају на себе.

ГЛАС: Да ли ће Европа да “настрада” у тим геополитичким играма Запада и како?

РАДИНОВИЋ: Наравно, то смо већ могли видети када су у питању игре око гаса и других енергената. Данашња Европа је економски џин, али политички патуљак. Немају своје јединствене одбрамбене снаге, већ углавном делују кроз НАТО, а самим тим је и подређена САД. Стога она и не може да самостално игра неку важну геополитичку улогу. Када Америка пројектује неки сукоб са Русијом, Европа је један од полигона обрачуна. Није ми јасно како европски политичари то не виде. Мислим да се они само праве блесави.

ГЛАС: Рекло би се да су у појединим европским земљама то увидјели?

РАДИНОВИЋ: Да, то су Мађарска, Пољска, Словачка и Чешка, које чине Вишеградску групу. Европа би требало да буде заједница националних држава, а не нека наддржава  којом ће неко управљати са стране.

ГЛАС: Зашто, уколико се жели добро грађанима ових простора, државе из региона у пакету не приме у Европску унију, те тако ријеше већину проблема?

РАДИНОВИЋ: Добро питање. Србија и БиХ никада неће постати чланице Европске уније, јер у њиховој визији нове Европе нас нема. А то што су направили преседан и примили Грчку и Кипар, Румунију и Бугарску урађено је из геополитичких разлога, да ојачају свој фронт према Русији.

ГЛАС: Често се разне ситуације користе за подизање тензија. Недавно је и око мурала Ратку Младићу направљена велика медијска представа. Шта је она имала за циљ?

РАДИНОВИЋ: Свака ситуација се покушава искористити и инструментализовати, а овај мурал је искориштен како би се ударило по властима у Србији, које не играју баш по нотама Запада. Сви ти неки покрети направљени су како би се држава дестабилизовала. Мислим да све то долази споља. То је класични концепт удара споља извршеног изнутра.

ГЛАС: Утисак је да се сличан концепт сада спроводи и у Црној Гори?

РАДИНОВИЋ: Желе рециклирати Ђукановићеву партију и вратити је поново на власт, јер се она показала као “кооперативна”. Западу никако не одговара Демократски фронт, који је највећи политички представник српског фактора у тој земљи. И то је поента. Када сагледамо све то, видимо да се ради о једном добро осмишљеном антисрпском програму на просторима Балкана.

Русија и Кина

ГЛАС: Како гледате на узавреле тензије око Украјине, очекујете ли да Вашингтон гурне Кијев у отворени сукоб са Москвом како би добио алиби за евентуалне економске и финансијске санкције Русији?

РАДИНОВИЋ: НАТО и Америка не желе отворени оружани сукоб са Русијом. Да ли ће Украјина прећи ту линију, тешко је рећи. Верујем да би неки били сретни када би Москва извршила војну инвазију на Кијев, али верујем да у плановима Кремља не постоји та војна опција. Мишљења сам да се ово ради само како би се Русија додатно демонизовала.

ГЛАС: Да ли све ово што се дешава око Русије и Кине уводи свијет у један нови хладни рат?

РАДИНОВИЋ: Ми смо у њему одавно, али за разлику од неког претходног периода, сада је однос снага другачији. Кина је много јача и представља један од најбитнијих геополитичких фактора у свету. Зато ће и главни амерички удар да иде према Пекингу, а не Русији. Украјинска криза користи се  само за “контролу” Русије и ништа више од тога. 

 

ПРЕУЗЕТО СА САЈТА: ГЛАС СРПСКЕ