Сажетак: Основни предмет анализе јесте настанак лажне државе Косово и деловање кључних субјеката међународних односа на њеном признвању, као што су САД, ЕУ и НАТО пакт.  Њихово насиље настало је у специфичним условима доминације САД, као глобалне силе, над правом и правдом. САД и НАТО пакт, деценијама чине све да доврше окупацију Косова и Метохије и да ту лажну државу Косово учлане у ЕУ И НАТО, уз пристанак власти Србије, кроз тзв. Споразум о нормализацији односа између Р. Косово и Р.Србије.  Остатак обогаљене Србије намеравају да, као последњу државу на Балкану, укључе у НАТО пакт и елиминишу било какво присуство и утицај Руске Федерације и НР Кине. Та стратегија је доминантна након проблематичног “Вашинктонског споразума”, а потом Бриселског и Охридског споразума. Истовремено власт Србије се суштински континуирано дистанцира од Русије и Кине, које су до сада браниле опстанак Косова и Метохије у саставу Србије. То је пут страдања Србије и српског народа, који може имати несагледиве духовне, политичке и безбедносне последице. Лажна је дилема “да ли требамо живети за своје дедове или унуке”, као и “небеска Србија или будућност”. Србији и српском народу треба и једно и друго, поштовање предака за будућност и достојанство потомства. Без части и поноса на своје претке нема будућности српском народу. Да се српски народ кроз историју руководио само логиком “бољег живота” и заборављао веру и духовне вредности, данас вероватно не би било ни српског народа нити Србије. Тај колонијални, слугерански и поданички карактер појединих политичких субјеката и великог броја невладиних организација у Србији није у души српског народа.

Кључне речи: САД, НАТО пакт, Република Србија,  лажна држава Косово, Косово и Метохија.

УВОД

Још од 1998. године јасно се знало да САД преко НАТО пакта и ЕУ подржавају и подстичу сецесију Косова и Метохије од Р Србије. Таква стратегија није се суштински мењала, само се интензивирала са радикалнијим захтевима. Учинили су све да успоставе институције лажне државе Косово, да спрече повратак прогнаних 230.000 Срба и неалбанаца 1999. године, прећутали су нови погром над Србима 2004. године, одвојили ЦГ на лажном референдуму 2006. и признали лажну државу Косово 2008. године. То је груба хронологија злочина Запада над српским народом, која је настављена доношењем Бриселског споразума, који је у основи погубан по Р Србију и српски народ на Косову и Метохији, јер су његовом применом пренете надлежности Р. Србије на сепаратистичке власти тзв. Косова. Истовремено ћутало се о злоупотребама и приватизацији имовине Р. Србије на Косову и Метохији, од стране Приштинских власти и њихових савезника са Запада, који су ту имали интерес и кроз корупцију остваривали енормно лично богатство, попут Медлин Олбрајт и америчког генерала Веслија Кларка. Вашингтонски споразум је донет поново без подршке народа и представља својеврсно понижење Р Србије и маргинализацију српских националних интереса. Бриселски и Вашингтонски споразум су донети мимо воље народа, без поштовања уставне процедуре и дубоко су противуставни, јер њиховим доношењем и спровођењем угрожена је територијална целокупност, суверенитет и интегритет Р Србије, као и њене међународно признате границе.

Америка је преко НАТО пакта и ЕУ све интензивније подигравала некакво лажно савезништво и потребу да обогаљена Србија настави „европски пут“ припрема за чланство у ЕУ. Од 2000. године све власти су то приказивале народу као да „Србија нема алтернативу, да смо зависни од Запада и да морамо у ЕУ, без обзира што се ради о организацији која нам откида део националне територије и о организацији која не баштини многе вредности које српски народ подржава. Зато се са доста аргумената може рећи да од 2000. године на власти имамо глобалистичке тзв. политичке елите које више воде рачуна о инструкцијама НАТО и ЕУ и личним интересима него о вољи и интересима српског народа и грађана Србије. Тако смо као народ доведени полако, методом „куване жабе“, до последњег чина давања сагласности односно одрицања од сопствене територије Косова и Метохије, супротно Уставу Р Србије и супротно Резолуцији 1244 СБ УН, кроз доношење тзв. Споразума о коме се преговара у тајности.

У целокупном процесу од 2000., посебно од 2008. године политичка елита на власти је постепено навикавала народ у Србији, а посебно на Косову и Метохији, да се то не чини на штету српског народа на Космету и на штету Р Србије, те да ће држава бити очувана. На нашу несрећу све је било супротно.  Док су Црна Гора, Северна Македонија и Албанија ознаачвале нову границу са лажном државом Косово, власт у Србији је ћутала да се неби замерила Америци, НАТО пакту и ЕУ. Све то треба бити верификовано тзв. Споразумом о нормализацији односа између Р Србије и Р Косово, чија основа је дефинисана у тзв. Француско-Немачком предлогу, а после у Бриселском и Охридском Споразуму.

ШТА ЈЕ СВЕ ПРЕДАТО СЕПАРАТИСТИЧКИМ ВЛАСТИМА У ПРИШТИНИ?

Сада када се говори о тзв. Споразуму и о Заједници српских општина, када је север Косова утонуо у потпуну окупацију од стране сепаратистичких власти НАТО државе Косово, власт у Србији прича о потреби дијалога и решавања статуса Косова и Метохије. Народу се не говори о промашајима у прошлости, који су довели до оваквог стања. Албанци никада до сада нису смели да пређу Ибар са дугим цевима и јединицама Росу. Сада тероришу народ, граде пет војнополицијских база, отимају земљу а српски полицајци су поднели „оставке“ и народ се повукао са барикада које нису оствариле своју сврху и циљеве. Срби су контролисали простор севера Косова и трафостаницу „Валач“. Сада је све у рукама власти тзв. Косова. Дали је неко одговарао у Србији за промашене потезе, који су учињени до данас? Наравно да није. Велико је питање да ли је то последица промашаја у низу или саучесништво власти Србије у повлачењу српских институција са Космета, како би лажна држава Косово наметнула своју окупациону власт.

Ево неколико кључних догађаја, докумената и процеса, који су унесрећили српски народ на Косову и Метохији и Србију у целини:

1. 2012. године, председник Владе Србије Ивица Дачић успоставио је класичну границу између централне Србије и јужне српске покрајине. Та граница са својим граничним прелазима је постала као администратвна линија а у суштини државна граница. То је почетак формализације националне издаје!
2. У оквиру Бриселског споразума српска полиција, на северу Космета, предата је сепаратистима у Приштини.
3. У оквиру Бриселског споразума Цивилна заштита на северу Косова је распуштана а потом интегрисана у правно политички систем тзв. државе Косово. Цивилну заштиту су чинили пре свега српски војници, официри и полицајци који су остали да живе на Косову и Метохији, после повлачења Војске са Косова и Метохије. То је била добро осмишљена идеја у фунцији заштите народа на северу Косова.
4. Власт Србије је приморала Србе на Космету да изађу на локалне и парламентарне изборе у оквиру непризнатог правно-политичког сепаратистичког система лажне државе Косово.
5. У оквиру Бриселског споразума власт Србије је сепаратистима у јужној српској покрајини уступила међународни позивни број.
6. Влада Србије је омогућила да се преда електро-енергетски систем на Косову и Метохији под управу и обједињавање Приштини и Тирани. То је почетак интеграције тзв. Велике Албаније, у домену енергетике. Представник немачког министарства спољних послова је тај политички потез посебно поздравио.
7. Власт у Србији утицала је на некдадашњег председника Олимпијског комитета Владу Дивца да на самој седници Међународног олимпијског комитета не стави вето на пријем самопрогалашне Републике Косову у ту организацију. То је било у функцији афирмације независности лажне државе Косово.
8. Формирање тзв. Безбедносних снага Косова није адекватно политички осуђено нити су покренуте активности пред СБ УН јер је прекршена Резолуција 1244 СБ УН. Реакција је била млака, да се неби замерили Западу. НАТО и КФОР су то разумели као отворен простор да наставе изградњу будуће војске тзв. државе Косово, што и данас чине. Чак је један део Срба нашао посао у тим снагама а један део се школовао у иностранству за позиције официра.
9. Власт у Србији, у складу са Бриселским споразумом, јавно је позвала српске судије да положе заклетву на уставу самопроглашене Репубике Косово и пред ратним злочинцем Хашимом Тачијем. Такву бруку, понижење и срамоту српски народ у историји није доживео.
10. Дозвољено је јединицама РОСУ и полицији са дугим цевима да долазе на север Косова, постављају барикаде и малтретирају народ. Авијација Војске Србије је обављала летове у исто време као да је давала лажну наду народу,
11. Увођење личних карата, возачких дозвола и таблица на северу Косова јесте прекретница и формализација процеса предаје свих атрибута државности Р Србије на северу Косова.
12. Полиција Косова спроводи терор над српским народом, прави базе на северу Косова а власт Србије и даље разговара, под окриљем држава Запада, које су јој окупирале Косово. Власт у Србији се према том терору односи снисисходљиво и не упућује апел СБ УН, како би се спречила самовоља КФОР-а.
13. У наредном периоду власт у Приштини намерава да уклони сва српска обележја и са севера Косова и Метохије, те да под своју контролу стави установе које раде у здраству и школству и које су финансиране из Србије. Све је то део плана кидања свих веза према Р Србији, уз појачани терор који треба да убрза етничко чишћење и егзодус српског народа.

Такво поступање власти, од самопроглашења лажне државе Косово па до данас, јесте пут у пораз и издају. Мора се стати пред провалијом јер је крајње време, нема простора ни за један наредни промашај, па ни за лажни тзв. Споразум о нормализацији односа између Р Косово и Р Србије.

ЦИЉЕВИ САД, НАТО И ЕУ НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ

Губитнички поход Србије, на Косову и Метохији, контролисано су водиле САД, Велика Британија, НАТО и ЕУ. У медијима постепено се то приказивало кроз посете тзв. посредника у „преговорима Београда и Приштине“. Разговарају „као два града“, да народ неби у њима препознавао разбијање државе Србије. Ето дошли смо до краја, када се Француско-Немачки предлог, као основа преговора штитио од народа јер је „поверљив докуменат“.

Ако народ не зна ништа о тзв. Предлогу, о чему онда разговара власт Србије, оличена у председнику Србије, председнику Владе и понекад министру спољних послова. Суштински у ономе што је изашло у медијима, као да је садржај Предлога, говори се о промени међународно признатих граница Србије, о настанку нове државе на сршској земљи и где се Србија обавезујемо да Косову ништа неће оспоравати, сметати и да ће признавати сва њена документа као и интеграцију у међународне организације.

Наша власт упорно истиче да нећемо признати лажну државу Косово нити њено чланство у УН. То САД, НАТО и ЕУ од Србије и не траже јер им то и не треба. Њима трема тзв. Споразум о нормализацији односа између Србије и тзв. Косова, ради остварења два основна циља :

• Први – да се лажна држава Косово прими у НАТО пакт;
• Други – да се лажна држава Косово присаједини Албанији, на основу референдума који би били спроведени у Албанији и на Косову.

Након тзв. Споразума, Србија се неби могла нити смела мешати у процес интеграције тзв. Косова у НАТО нити у процес присаједињења Албанији. То је део стратегије која се заснива на тзв. Споразуму о нормализацији. Ваљда је сада свима јасно да изјаве власти Србије да неће дозволити чланство тзв. Косова у УН, нити признати независност, усмерене су ка свом бирачком телу и замагљују, суштински, опасне намере Запада да лажну државу Косово интегрише у НАТО пакт, јер би то било образложено као да је на то пристала Србија. После тог Споразума, Србија би изгубила било каква права на простору Косова и Метохије, огомно културно-историјско благо, светиње, државно земљиште и природна богатства у вредности већој од 1000 милијарди евра.

Зато треба народ да зна, несме се дозволити потписивања такозваног Споразума о нормализацији односа  Р. Косово и Р. Србије, јер он није заснован на вољи народа, међународном праву, Уставу Р Србије нити на Резолуцији 1244 СБ УН.

Било би добро да се настави са потписивањем Петиције у Србији, коју су почели интелектуалци и јавне личности, те да се масовношћу отпора укине право било коме да потписује било какав споразум иза кога не стоји воља народа утврђена Референдумом. Ови гласови Петиције могу бити основа за покретање одржавања Референдума, о том судбинском и стратешком питању Србије и српског народа у целини.

У колико неко самовољно и у тајности потпише тзв. Споразум о нормализацији, мора бити суочен са вољом народа и снагом закона да одговара за најтежа кривична дела. Пошто је цео процес разговора обавијен велом тајности, српски народ сасвим легитимно треба да га поништи због тајности и довођења народа у заблуду, као и због тога што је донет под претњом и притиском. Учесници у процесу неуставног деловања могу очекивати моралну осуду народа и правно процесуирање.

У једној тачки тзв. Споразума, кључној за Запад (САД, Велика Британија, НАТО и ЕУ), говори се о непротивљењу Србије чланству тзв. Косова у међународним организацијама, тј. сагласношћу са тиме да је тзв. Косово међународно-правни субјекат. То представља индиректно признање и сагласност са отцепљењем дела националне територије.

Србима се обећава брзо успостављање тзв. Заједнице српских општина на КиМ, у складу са Бриселским споразумима, који се у том делу не спроводи већ једанаест година. Та заједница има смисла само ако се не мењају границе Р. Србије и Косово остаје саставни део државе Србије. У супротном, онда је Заједница само у функцији легализације сецесије и медијске пропаганде да Срби на Косову имају своје институције и да су заштићени.     

Да је цео процес усмерен ка изградњи тзв. велике Албаније говори и изјава премијера Албаније Едија Раме, која је усмерена је на решавање статуса Косова и Метохије у складу са националним интересима Албанаца и дубоко задире у унутрашња питања Р Србије. Срамно је што власт у Србији тим поводом ћути и не оглашава се, него слепо спроводи некакве идеје о тзв. Отвореном Балкану, као простору ширења идеје о тзв. великој Албанији.  Рамина изјава јесте опасна претња: „План да се системом малих корака можемо да пробудимо у Великој Албанији“, и Србија мора признати Косово и да се Албанци морају ујединити у једну државу“.[1] Власт у Србији се понаша као да то није ни чула и даље слепо следи причу о тзв. Отвореном Балкану.

Ако Србија потпише француско-немачки ултиматум, у форми тзв. Споразума о нормализацији и настави путем предаје својих права, вредности и интереса на Косову и Метохији,  нико више неће моћи да заустави процес издаје. Ако неби дошло до брзе смене власти због потписивања таквог документа и и његовог поништења,  Косово и Метохија би трајно били отцепљени од српског националног бића а српски народ постао дезорјентисан, подељен у унутрашњим борбама. Србија би постала територија без вере и историјског идентитета. Свестан је народ последица могућег безумног чина и ником то неће дозволити. Све што би се урадило тајно може се поништити. Иза таквог споразума не стоји воља српског народа нити ауторитет и воља међународне заједнице, под мандатом СБ УН. Довољни су то разлози да се тај тзв. Споразум поништи и спречи чланство тзв. Косова у НАТО пакту или присаједињење Албанији.

Рама је у четвртак 16. фебруара 2023. године за ТВ Кљан изјавио да “Србија мора да призна Косово и затражи опроштај за све ратне злочине почињене на територији Косова, као и да се на крају Албанци морају ујединити.”[2]

Погрешно мисле на Западу да ће Србија прихватити бесмислени француско-немачки оквир тзв. Споразума,  којим се од Београда захтева да се одрекне Косова и Метохије али да се то тако експлицитно не наводи? Зар су велике евроатланске силе толико изгубиле додир са реалношћу да мисле да ће добити од Србије на тацни независно Косово? Можда добију потпис неког појединца, али чим би народ сазнао за то настали би огромни немири до смене власти, а такав Споразум брзо би постао неважећи.

Зар неко у Вашингтону, Берлину, Бриселу, Лондону мисли да ће Срби који су на Косову створили Царство, примили веру, изградили културу и традицију пристати да се одрекну свога идентитета. Свежа су и стална сећања на своје претке, страдалнике од 1389., 1912., 1918. године па до 1999. године и нико нема право предати образ и срце своје државности и свог постојања зато што „им прете повлачењем инвестиција и увођењем виза за те лепоте тзв Запада. Мисле на Западу да држањем преговора у тајности могу искључити вољу народа.  Верују да ће посредници некакве  петорке, изасланици и емисари Запада подвалити власти Србије неки бедни папир којим би се трајно одрекла Косова и Метохије. Неће Србија никада, као што није ни после векова окупације и деценија и година борбе заборавити Високе Дечане, Грачаницу и Пећку Патријаршију.  Једноставно подвале и уцене Запада неће проћи!

Зна Србија шта јој мисли Запад али јој је тешко да се бори и са унутрашњим непријатељем  који се накотио  кроз организације, поједине партије и јавне личности, које раде против националних интереса и воље српског народа. Нажалост био би дугачак списак тих национално неодговорних личности које подржавају лажну државу Косово. За шаку долара продали су душу и правдају све што су учинили САД, НАТО и ЕУ, од агресије 1999. године па до данас. Неки од њих мисле да ће политички профитирати, добити гласове, доћи на власт или опстати на власти ако поклекну под безумним и апсолутно неприхватљивим ултиматумом, који је гори од капитулације. Зато многи у јавној дебати и говоре да је због уцена и пристрасности Запада потребно прогласити окупацију Косова и Метохије.

Има оних у Србији који мисле да треба испунити све захтеве Америке и Запада те да је „куцнуо час“, да се Србија одрекне сопствене државе, да згази идентитет, постојање и да капитулира пред уценама Запада. Зар постоје те ситне душе које искрено верују да долази коначно њихов дан када ће се Русија у Србији прогласити за непријатеља, Косово за суседа, а када ће НАТО агресија постати „хуманитарна интервенција“? Много је сличних питања којима се изражава дубока неверица народа да постоје оне снаге у друштву које самоубиство проглашавају спроразумом.

ОТИМАЊЕ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ У РЕЖИЈИ НАТО ПАКТА

Треба знти да тзв. Споразум о нормализацији односа  Србије и лажне државе Косово (тзв. Споразум), није заснован на вољи народа, међународном праву, Уставу Р Србије нити на Резолуцији СБ УН, него на уцени и диктату САД, ЕУ и НАТО пакта. То је завршни документ капитулације Србије и српски неспоразум између власти и народа. Такозвани споразум је потребан пре свега САД-у како би довршили процес окупације и легализовали отцепљења Косова и Метохије од Р Србије. Њима је потребна тзв. држава Косово као чланица НАТО пакта а потом да се присаједини Албанији.

Америка је изабрала Албанију за стратешког партнера на Балкану и постепено ради на реализацији пројекта тзв. Велике Албаније. Изјаве америчких званичника да желе добре односе са Србијом су неискрене и у функцији придобијања власти Србије да потпише тзв. Споразум. Свака прича политичара, у Србији, да неће дозволити члансто НАТО државе Косова у УН и да неће признати ту НАТО државу је огромна лаж за народ јер то од њих нико и не тражи. Америци је потребно Косово у НАТО пакту, као њена територија на Балкану, која заједно са Албанијом омогућава јефтино и повлашћено базирање копнених, ваздухопловних и поморских снага, на југоистоку Европе. 

Без тзв. Споразума о нормализацији односа нема чланства Косову у НАТО пакту а нема ни присаједињења Албанији. Тај простор тзв. Велике Албаније, проширен Северном Македонијом а у перспективи и са обогаљеном Србијом јесте тај, тзв. Отворени Балкан. Вероватно се мисли да је више „отворен“ као колонија за криминал, трафикинг, наркотике и друге садржаје незаконитог деловања а јавно се промовише под плаштом убрзаног „привредног развоја“. Не требају Србији отворене границе са Албанијом, када власт и не зна где су јој границе према Албанији и олако предаје и помера ту границу са Кошара и Паштрика на Мердаре, Јариње и Брњак.

Било какав споразум који не уважава међународно признате границе Р Србије и мења их јесте злочин, кривично дело и велеиздаја. Сваку борбу за Косово и Метохију власт покушава искомпровати са тзв. екстремним српским национализмом и организацијама које се боре за власт. То наравно не одговара истини и представља обичну пропаганду режимских медија, тзв. аналитичара који су корумпирани и лажу народ за велике паре, како би амортизовали отпор народа а и то је кривично дело саучесништва у велеиздаји.

Европска унија и НАТО не желе да Србија остане војно неутрална. НАТО верује да је довољно јак да  присили и уцени режиме преосталих држава на западном Балкану да постану његове чланице. Остварење тих циљева настоји се реализовати без оружја. Није искључено у будућности да то учине преко савеза држава које традиционално имају непријатељски однос према Србији и српском народу на Балкану.[3]

Косово нам не може нико узети ако га сами не предамо, а ако га предамо на њему ће се убрзо почети градити инфраструктура САД, УК и НАТО пакта, која је неопходна за извођење војних операција на југоистоку Европе. На тај начин Србија би постала држава на линији ватре. То је довољан разлог да Србија никада не прихвати могућност учлањења тзв. Косова у регионалне и међународне организије нити да да сагласности и потпис на некакав „трајно обавезујући споразум“. То је суштина целокупне кампање која се спроводи од стране САД и УК, под плаштом јачања мира и безбедности на тзв. западном Балкану.

На послу уништавања српских националних интереса Британци су се показали као непријатељи српског народа и државе Србије. За све досадашње кораке које је чинио НАТО, са властима лажне државе Косово, власт Србије је имала потпуне информације, али нажалост није деловала отворено и није упутила протест или неслагање нити је јако на томе инсистирала, а све да се неби „замерила“ и изазвала бес код водећих чланица НАТО пакта.

Школовање будућих официра и обуку будућих подофицира и војника тзв. Бесбедносних снага Косова, није Србија ни симболички оспоравала кроз сугерисање Србима да не иду у будућу Војску преко правних институција и судова Р. Србије. На жалост, то се није чинило. Чак српски страначки активисти су често били присутни на свечаностима где се пред косовским властима полагала заклетва лажној држави Косово.

„Тзв. косовске снаге безбедности, без сопствене производње, у овом тренутку имају заједно са тзв. косовском полицијом 223 оклопна возила. Желе да до 2027. имају 5.500, како они то кажу, професионалних војника у КБС и још 20.000 у првој резерви. Та трансформација се обавља у складу са планом Сједињених Америчких Држава и под менторством стручњака из САД”, рекао је Вучић и додао да се у Приштини разматра увођење обавезног војног рока, како би се ови задаци могли испунити. „Те оружане снаге до 2027. године, поред лаког стрељачког наоружања, треба да буду опремљене са више од 350 борбених оклопних возила, хеликоптерима, противоклопним вођеним ракетама, самоходним бацачима, хаубицама, противваздухопловним системима, извиђачким тактичким борбеним летелицама и килер дроновима или дроновима камиказама. Из Америке су већ испоручене велике количине теренских возила ’хамер’, борбених возила ’гардијан’, мање количине оклопних возила ’бастион’, извиђачке беспилотне летелице РQ-20 пума, а најављено је опремање значајним количинама противоклопних система ’џевелин’, док се наводно разматра и набавка непознатих количина паметних противтенковских мина М93 хорнет”, навео је Вучић и нагласио да оклопна возила испоручује и Турска, док су из Хрватске стигле униформе и јуришне пушке VHS2 почетком ове године.[4]

„Такозвано Косово нема право ни на какву активност у области војне сарадње, одвојено од Београда”, истиче Захарова. “Стварање паралелних безбедносних структура, које Приштина и њени покровитељи, укључујући и Сједињене Државе, називају ‘војском’, има за циљ да служи сасвим другој сврси – националистичким амбицијама косовског ‘премијера’ Аљбина Куртија, који наставља да подиже тензије у обрачуну са Београдом надајући се да ће западњаци натерати Србе да жртвују своје виталне интересе”, објашњава Захарова…..Министарство спољних послова Русије истиче да “неодговорност, коју показују Вашингтон и његови савезници, непоштовање норми међународног права и одредаба Резолуције 1244 СБ УН подривају преговарачки процес о питању Косова и повећавају ризик од дестабилизације како у самој покрајини тако и на читавом Балкану”.[5]

Србија може да се нађе у ситуацији да се, после потписивања такозваног обавезујућег споразума, на административној линији према јужној Покрајини нађу Косовске оружане снаге, као део НАТО структуре. То је изненађење за неуке политичаре и њихове плаћене аналитичаре, који понављају изанђале мантре са Запада.

У НАТО пакту знају да се без заокруживања независности лажне државе Косово неће моћи легално промовисати Косовске оружане снаге а да се не поништи Кумановски споразум, Резолуција 1244 СБУН и ако Срби у косовском парламенту не подигну руку за формирање будуће војске. Међутим јасно је свима да НАТО пакт унилатерално бомбардује и окупира народе и државе а камо ли да неће прекршити остале одредбе међународног и националног права, како би остварио своје интересе.

Под утицајем САД лажна држава Косово је постала придружени члан Парламентарне скупштине НАТО. „Парламентарна скупштина НАТО данас је позитивно гласала о унапређењу статуса тзв. Косова од посматрача до придруженог члана те организације. Током гласања уздржано је било 14 чланица, једино је Мађарска била против.“[6]

Истовремено то је намера америчке администрације да укључивањем лажне државе Косова у НАТО пакт, након “обавезујућег споразума”, обухвати већи део региона западног Балкана, што би био додатни притисак на  Србију да се прикључи Алијанси. Уз паралелне политичке, економске и енергетске процесе намера им је да потпуно истисну било какво присуство Русије на Балкану и реше се “руске претње”, која се експлоатише кроз медијску пропаганду.

Деловањем бројних политичких странака, НВО и многих медија са националном фреквенцијом, припрема се јавност у Србији да је то “цена европско пута” Србије, њено развоја и “светле европске перспективе”, те да не постоји никаква друга прихватљива алтернатива. Дуго траје та пропаганда, тако да се данас у Србији без срама отворено тражи предаја и издаја Косова и Метохије. Нажалост, поједини уцењени политичари све више то прихватају као нужност и једино имају проблем како да “убеде народ”. Дакле, на сцени јесте отворено противуставно деловање од многих субјеката и појединаца у Србији, који скоро системски шире дефетизам у могућност очувања Косова и Метохије у границама Србије. Нико још није судски процесуиран за противуставно деловање и за почињено кривично дело урушавања територијалне целокупности, суверенитета и интегритета Р Србије.

Запад је планирао да уложи још већа финансијска средства у медијску пропаганду, рад невладиних организација, политичких странака и појединаца, који су спремни у Србији да промовишу НАТО пакт и зависност судбине народа и државе од односа према Алијанси, пре свега према САД. Народу се индиректно прети могућим новим насиљем Албанаца на Космету или увођењем санкција Запада, ако се инсистира на очувању суверенитета Србије. Српски народ се неће моћи присилити даа се нерационално понаша и у миру прихвати кршење уставаа и предају Косова и Метохије.

ВЕЛИКОАЛБАНСКЕ ПРЕТЕНЗИЈЕ КАО УЗРОК КОСМЕТСКЕ КРИЗЕ

Национално буђење Албанаца под Отоманском империјом имало је постепено намеру и да обједини територије на које је доведен албански народ од стране окупационих власти. Због подаништва и верног односа Албанаца према Османском царству суседни народи су потискивани и прогоњени, зарад повећања животног простора. Тако се и простор Македоније, Јужне Србије, Косова и Метохије и Црне Горе, у више наврата осветничким походима Турака празнио, кроз српске сеобе. Албанци су желели да искористе такво стање и те да формализују обједињавање тих територија под своју контролу. Призренска лига основана је 10. јуна 1878. године са циљем уједињења свих Албанаца у један велики албански вилајет. Затражена је аутономија од Османске империје која би територијално објединила четири вилајета у којима су тада у великом броју живели Албанци: Битољски, Косовски, Јањински и Скадарски. Друга албанска лига основана је у току немачке окупације 1943. године, а трећа 1946. у Њујорку. Све три лиге десиле су се под окриљем великих империјалних сила од Отоманског царства, нацистичке Немачке па до НАТО пакта и ЕУ.

Сваки покушај стварања Велике Албаније која би, поред већ постојеће албанске државе, обухватала и српско Косово и Метохију, Прешево и Бујановац, Источне области Црне Горе (Плав и Гусиње,  Тузи, Улцињ, све до Бара), западни део садашње Северне Македоније, укључујући и Куманово, и северозападни део Грчке довео би до хаоса на Балкану и дестабилизације Европе. Као што се распад бивше СФРЈ није могло обавити без погубног етничког и верског рата, тако би и сваки покушај практичног остварења идеје “велике Албаније” био увод у још крвавији етнички рат у централном делу Балкана.[7]

Губитак националног стожера и историјског језгра државне територије довели би Србе у велика и страшна искушења. Они би Косово и Метохију сматрали само привремено окупираним територијама које би кад тад по сваку цену, ваљало повратити. Отуда би између Србије и те нове “велике Албаније” било успостављено трајно стање потенцијалног оружаног сукбоа који би се сваког тренутка могао преобратити у рат. 

Остваривањем пројекта “Велике Албаније” и последицама које би он неминовно изазвао, угрозили би се витални интереси ЕУ, а тиме и цео систем европских интеграција. С друге стране, омогућио би се продор исламског фундаментализма, на Косово и Метохију, Црну Гору, Федерацију БиХ и у западни део Северне Македонију. ^[8]

НАТО у Србији стално у медијима пропагира некакве нове вредности, које обичан народ одавно препознаје као лажи, лоше и неспособне застареле пропагандне машинерије, која троши огроман новац пореских обвезника.

Прозападни лобисти у Србији, политичари и поједине јавне личности упорно понављају једне те исте флоскуле, попут некакве истрошене мантре. Стално се говори о “западним и европским вредностима”, при чему то масовно понављање на моменте звучи као карикирање и јефтина пропаганда, која је постала огољела лаж. НАТО пакту би било боље да га не промовишу такви политичари и такве јавне личности у Србији, које су одрођене од свог народа и немају никакав углед. Народ им више не верује, па ни онда када кажу понеку истину.

Истовремено један део неуспешних политичара представљају се као промотери “руских интереса” у Србији а у суштини бране своје личне интересе кроз обавезно учешће у власти ради заштите личних привилегија и мале групе људи који их окружују. И они су веома штетни по српске националне интересе јер се истински за њих и не боре нити јачају политичке странке којима руководе, а немају ни ширу народну подршку због њихове неспособности и користољубља. Српски народ покушава да очува исконске традиционалне вредности и да се одупре насиљу НАТО пакта, пре свега САД и УК, али без јаче подршке Русије и Кине тешко ће се одупрети том притиску.

Поредећи проблем дуплих стандарда и односа тзв. западне међународне заједнице према Р. Српској и лажној држави Косово, члан Председништва БиХ Милорад Додик је изјавио: „Они отму Косово од Србије, нас усмере у неуспешну БиХ и онда причају како нема промене границе. Наравно, то треба препусти историји и времену, у овом тренутку делује да нема промене. И не тражим да се границе насилно мењају, већ кроз договор између народа. И констелација односа ће се мењати, свет није исти као пре десет година, видећемо шта ће бити за наредних десет“.[9]

Изјаве званичника у региону о Косову и Метохији јасно говоре често о њиховој пристрасности. По изјави за медије премијер Албаније Еди Рама изјавио је да Албанија и “Косово” намеравају да уклоне границе, Драч ће ускоро постати де факто “косовска” лука, а кроз пројекат “мини Шенген” може се постићи да Србија призна “Косово”. На седници влада из Тиране и Приштине, на којој је потписано 14 споразума и меморандума и на којој је договорено и да се заједнички обележи 150. годишњица Призренске лиге, као и да се доврше сви технички детаљи за успостављање међудржавног фонда за финансијску подршку “Прешевској долини” назире се актуелна идеја пројекта “велике Албаније”.

Премијер Албаније Еди Рама је навео и да ће пројекат “отвореног Балкана” утицати на бољи живот у региону и да се мора уложити труд “за велико признање Косова од стране Србије”: ”Оно се може постићи само дипломатијом и мудрошћу, стрпљењем и способношћу да се добије битка попут оне која је дипломатска, а не војна, када је Косово победило. Слобода и државност не могу бити доведени у питање или се укинути, и припадају “Косову” и нама у Албанији.” Овим речима не треба посебан коментар. Свака слободна држава би уложила протест и међународним чиниоцима дала до знања да се Албанија меша у унутрашње послове Србије. Власт у Србији то као да не види него предузима стратешке мере у изградњи инфраструктуре аутопута и железнице, као и отворености граница ради брже реализације пројекта “велике Албаније”.

Пројекат “велике Албаније” јесте најава велике несреће, разбијања и разарања држава и нација на Балкану. Србија мора да заустави настајање “велике Албаније”, кроз очување Косова и Метохије у свом саставу и спречавање промене граница. Оно што запад дозвољава Албанцима не можете забранити ни Србима. Међународно право и Резолуција СБ УН 1244 су на страни Србије.

Професор др Радослав Гаћиновић, научни саветник у Институту за политичке студије истакао је за “Новости” да је сарадња власти Албаније и тзв. Косова вид притиска на ЕУ и друге преговараче у дијалогу између Београда и Приштине: Албанија је крајем 20. века уступала своју терирорију за обучавање терориста који су потом долазили да делују на територији Србије. Та агресија се наставила мирним, психолошким и пропагандним средствима којима се утиче на људе из Србије и међународне заједнице. То се чинило потајно, а сада су упозорења све отворенија и врло је опасно ћутање међународне заједнице пред чијим се очима ствара тло за “велику Албанију”.[10]

Микеле Ризи, бивши командант мировне мисије НАТО на Косову и Метохији (КФОР), својом констатацијом да формирање Заједнице српских општина носи ризик од „боснизације“ Косова што би могло да „угрози државни ентитет Косова“, стао је на страну Приштине и прекршио Резолуцију 1244. Ризи је ово изнео на конференцији Фондације НАТО одбрамбеног колеџа у Риму, уз додатну оцену да је „формирање Заједнице српских општина тачка у Бриселском споразуму контроверзно питање.“[11]

Албанци мисле да су стратешки заокружили територију и изградили претпоставке да у повољном тренутку отцепе тај део државе и припоје тзв. великој Албанији. Наравно, то је њихова процена али то неће ићи тако лако јер су угрозили суверенитет суседних држава. У неповољном развоју ситуације Албанија и албански народ ризикују да изазову суседне државе и да нестану као самостална држава. Албанија нема војне нити привредне моћи да подржи реализацију тог великоалбанског пројекта. Рачунају на отворену, дугорочну и јаку подршку НАТО пакта. Постоје државе које прећутно подржавају овај пројекат, првенствено оне које су под утицајем глобалиста и неких старих великодржавних пројеката и интереса на Балкану. Пре свега то се односи на Немачку, Турску и САД, након доласка Бајдена на власт.

Данас српски народ на Космету задржава нада и вера да неће бити остављени и издани од власти своје државе Србије. Истовремено и албански екстремисти држе се суздржано јер знају да ће се Космет вратити под суверенитет Србије. Ако би власт у Србији потписала такозвани обавезујући споразум, неби било више повратка расељених и прогнаних 220.000 Срба, наставио би се даљи егзодус прогнаних а  на административној линији према јужној Покрајини нашле би се Косовске оружане снаге, као део НАТО структуре. То би било изненађење за неке неуке политичаре и њихове плаћене аналитичаре, који понављају изанђале мантре са Запада о помирењу народа и просперитету држава на тзв.западном Балкану.

Албански премијер Еди Рама изјавио је да Косово и Албанија намеравају да “уклоне границе”, као и да ће албанска лука Драч ускоро постати де факто “косовска”. Он је то рекао на почетку седнице албанске и косовске владе, која је одржана у Конгресној палати у Тирани 2. октобра 2020. године. “Споразум који ћемо ускоро потписати за олакшавање царинских поступака између две земље води нас до одредишта, трансформације луке Драч у де факто луку Косова”, рекао је Рама. Не спомиње Рама ту Србију нити њен интерес а власт у Србији управо остаје слепа и замајава свој народ о миру, просперитету и “сретнијој будућности“. Шеста заједничка седница двеју влада одржана је под слоганом “Заједно без граница”, а у делегацији која је отишла у Тирану нису били министри из Српске листе.

Након састанка су потписана посебно битна три споразума о царини у Драчу, железничкој прузи и хидроелектрани за Косово, која ће бити изграђена у Албанији. И по томе се види да се ради о јединственој стратегији суштинске интеграције Албаније и лажне државе Косово. Србија и даље ћути и нема званичне реакције, него слепо следи пут тзв. отвореног Балкана.

Аљбин Курти као и претходни тзв. председници лажне државе Косово  континуирано исказује мржњу према Србији и намеру да уједине Косово са Албанијом, у процесу стварања тзв. велике Албаније.  Он истиче да: “Потписани су штетни споразуми за Косово које ни Уставни суд, какав је био, није могао прогутати. У том смислу, потребно нам је ново поглавље, потребан нам је нови приступ, а за нас то мора бити принципијелно, где су грађани добитници с реципрочним признањем у центру. У последње време дошло је до тектонског померања на боље, јер се у последњој деценији сматрало да Косово чини уступке да на крају добије признање од Србије”, рекао је Курти. Нагласио је да је узајамно признавање срж споразума, а да то кажу сви пријатељи и партнери Косова.[12]

Овакви поступци Албаније и лажне државе Косово  су отворено непријатељски према Србији. Жалосно је што власт Србије то као да не примећује, као да се ништа не дешава. Власт у Србији прича празне фразе о добросуседству, миру и сарадњи, док нам албански екстремисти из Албаније и са Космета отимају испред очију ту свету земљу. Невероватноа је та ћутња власти Србије, да не реагују, да не упозоравају ЕУ, НАТО и УН да се пред очима свих а и уз њихову помоћ реализује пројекат тзв. Велике Албаније, који има историјски контекст, континуитет и актуелност уз доминантну димензију иградње великодржавног исламског пројекта у духу тзв. Призренске лиге.

Међународно право и Резолуција СБ УН 1244 су на страни Србије. У супротном, ћутањем власт Србије ризикује бујање незадовољства и непредвидиве и масовне протесте народа. Последице таквог деловања народа тешко је предвидети а још теже спречити или каналисати.  Народ у Србији ћути али сигуро не подржава пројекат тзв. „отвореног Балкана“, као пројекат САД, на рушевинама страдалног и окупираног Косова и Метохије.

СРПСКЕ ЗАБЛУДЕ О РЕШАВАЊУ КОСМЕТСКЕ КРИЗЕ

Велика срећа српског народа јесте у томе што народ не мисли као поједине политичке вође, НВО или неке јавне личности које делују противуставно. Косово нам не може нико узети ако га сами не предамо. То је довољан разлог да Србија никада не прихвати могућност учлањења тзв. Косова у регионалне и међународне организације.

Власт у Србији се упорно труди да убеди народ да другог излаза нема и да баш сад и ускоро треба да се заврши Косметска криза, ради “перспективе потомства”. Ако је перспектива у предаји националне територије и померању и промени међународно признатих граница Србије, онда нека питају народ коме је већ јасно да се ради о класичној отимачини историјске националне територије и о неуставном деловању и потписивању споразума који нису у складу са правом и вољом народа.

Развијање русофобије у Србији је део припрема Запада за коначно решавање статуса лажне државе Косово. Рушећи интересе Кине и Русије у Србији и на Балкану, САД, НАТО, па и ЕУ настоје да убију њихову вољу да се боре за опстанак Космета у саставу Србије

            Као у најружнијем сну, Република Србија симболички а и суштински постепено губи атрибуте слободне, суверене и независне државе. Паралелно са тим процесом Србија се у потпуности, мимо воље народа, увлачи у евроатлантске структуре, сагласно интересима Запада.Такво неразумно понашање ничим се не може правдати.

Преговарањем под окриљем САД и ЕУ, власт Србије се, на штету српског народа, сврстала на страну држава које су створиле и већински признале лажну државу Косово. На тај начин су искључене друге велике силе и друге државе које су биле на страни Србије и чувале њену сувереност и територијални интегритет у међународним институцијама, као што су Русија, Кина, Индија, Бразил, Шпанија, Грчка, Словачка, Румунија и многе друге државе у свету. Велико је питање: Зашто власт у Србији не позове Кину и Русију да се укључе у преговарачки процес и да се решавање кризе настави под окриљем УН?

Добро је да политичари одустану од уцена Запада и “материјалних аргумената” бољег живота јер их народ не разуме и неће им поверовати. У тим речима ће препознати њихово полтронство, понизност и издају националних интереса. Нико нема право да одузме и узурпира право народа на његове стратешке одлуке.

Да се српски народ кроз историју руководио само логиком “бољег живота” и заборављао веру и духовне вредности, данас вероватно не би било ни постојао нити би било Србије. Тај слугерански и поданички карактер појединих јавних личности и организација није у души српског народа.

КРИВИЧНО ДЕЛО ВЕЛЕИЗДАЈЕ НИКАДА НЕ ЗАСТАРЕВА!

 „Косово је небеско решење српскога питања! Речи Матије Бећковића продрле су у душу свих Срба..“[13]

„Јерусалим је једини град, а остало су места и Косово је једино поље, а остало су пољане. Косовска битка је једина битка која траје вековима, а остало су туче, а Косово поље је највећи  врх наше вере и наше културе. Србин је онај кога се Косово тиче, али Косово није само на том простору и на земљи, него је и на небу и свуда где има српског народа“.[14]

Добро би било да поједини квази интелектуалци и организације у Србији погледају одредбе Устава Р. Србије и Кривичног закона, да схвате да је кривично дело велеиздааје кажњиво, као и деловање против територијалне целокупности, интегритета и суверенитета Р. Србије. То деловање не спада у грађанска права и слободу говора било где у свету.

Жалосно је што онај ко је надлежан у Р Србији не покреће поступке против појединаца и организација које отворено делују против националних интереса Србије и на тај начин разарају идентитетски значај  Косова за национално биће и будућност српског народа, његов опстанак, духовни и материјални развој.

 ШТА ЈЕ РЕШЕЊЕ ЗА КОСМЕТСКУ КРИЗУ?

Поједини политичари и странке из власти и опозиције на Космет гледају као на плен који треба испоручити Западу, како би се опстало на власти или дошло на власт мимо воље народа. Пре избора скоро сви „роне сузе“ над Косовом, све док се не преброје гласови. Након тога почињу причати, у ЕУ и у НАТО, знатно другачије. Власт се правда „огромним и сталним и све већим притисцима“, а неке странке из опозиције у посетама водећим државама НАТО пакта и ЕУ, скоро да се куну да ће они бити „прави издајници“ и неће одуговлачити са решавањем статуса Косова и Метохије. У стању су чак да им се извине за „време неразумног чекања“. Јадан је народ који има такве представнике који су спремни да причају о сецесији своје националне територије.

Уставна обавеза свих који се баве политиком у Србији јесу да чувају суверенитет, интегритет и територијалну целокупност..! Политика не може бити покриће за непријатељско деловање, које треба кривично процесуирати.

Решење за Косово и Метохију треба тражити у највишем степену аутономије у оквиру Р Србије и без промене међународно признатих граница. Ако спонзори тзв. косовске независности не желе да промене одлуку, онда Србији остаје могућност да им никада не да сагласност на решење које је успостављено насиљем и које се жели постићи уценом. Око 2,5 милиона Срба у Првом и Другом светском рату је страдало за Србију и ове њене границе. Комунистички несоји су дозволили да једино Србија од бивших република има две аутономне покрајине. По том критеријуму Хрватска је требала да има 5 до 7 аутономних покрајина. То је само доказ колико је Јосип Броз и врх КПЈ радио против српских националних интереса. Последице тог чињења осећамо и данас, кроз продужено деловање грађанске политичке опције у Србији, која суштински анимира и бори се за глобалистичку идеологију и интересе Запада.

Зато било какав споразум  са лажном државом Косово, изван устава Р Србије, под уценом Запада, јесте опасан српски неспоразум који легализује пут те творевине у окриље НАТО пакта и ЕУ. То би трајно пореметило унутрашњу стабилност у Србији, све до доласка власти која би огласилаа тај тзв. Споразум неважећим и нелегитимним, из више разлога, а све оне који су на неуставан начин извршили сецесију државне територије привела и кривично процесуирала.

ЗАКЉУЧАК

Стање сукобљености у Европи и на Балкану тежишно изазива намера САД-а да глобално доминирају, али то реално више није могуће јер су настали и нови центри моћи који по сваку цену штите свој систем вредности и националне интересе. То је инерција деловања већ бивше империје, чија администрација није свесна да је прошло време униполарног света, у сваком погледу. Због логике силе и примене силе у свету, САД су у великом делу света постале омражена држава. Зато њене амбасаде, са системом обезбеђења и по визуелним обележјима, опасане бодљикавом жицом, више личе на логоре него на дипломатска представништва. Стратешки приступ инструментализације других народа и држава у Европи од стране САД и Велике Британије неодољиво подсећа на Трећи рајх.

Признање независности Косова је био и остао “главни услов за улазак Србије у ЕУ”, а актуелна власт у Србији и даље  непрекидно говори, као и прошла,  да “не види други пут за Србију, осим пута у ЕУ”, те да ЕУ нема алтернативу. То је тај самоубилачки нагон дела наопаке и лакомислене квази политичке елите у Србији. Све те партије не презентују вољу народа, али су под огромним утицајем водећих држава Запада и примају огромна финансијска средства за своју медијску промоцију и компромитовање националних партија и покрета који се боре за заштиту виталних националних интереса.

Америци и водећим државама НАТО пакта, након 22 године од окупације, тог дела Србије треба сада “међународна тапија” да га држе трајно под њиховом контролом. Не боре се Американци и Британци за срећу и демократију “косовара”, него за дугорочне своје интересе јефтиног базирања снага и изградњу војне инфраструктуре на југоистоку Европе, на централној позицији, раскршћу цивилизација, религија и нарко трафикинга. Из тих разлога не дозвољавају да границе Србије остану непромењене а да се Проблем Косметске кризе реши демократским путем остваривања права по највишим међународним стандардима.

Срби не треба да се чуде данас на све то што нам се дешава на Косову и Метохији, јер убирају плодове деловања власти у оквиру промашених Бриселских преговора, који су вођени мимо УН, често супротно Уставу Р. Србије. Крајње је време да се прекине са погубном политиком неуставног деловања и постепеног признавања сецесије и окупације Косова и Метохије.

Албанци треба да знају да лажна држава Косово неће дуго трајати и питање је околности и времена када ће све то бити поништено, а српска застава ће се поново завијорити на Шари и Проклетијама. Косово и Метохија су према Уставу Србије, део српске државе, што је потврђено Резолуцијом 1244 Савета безбедности УН. Србија треба да учини све да се процес преговора врати под окриље УН, у складу са Резолуцијом 1244 СБ УН. У складу са тим потребно је да се у састав снага КФОР-а укључе и оружане снаге других државе које нису чланице НАТО. Недопустиво је даље пузајуће испуњавање налога и захтева НАТО и урушавање виталних српских националних интереса. Лажна је дилема: “Да ли требамо живети за своје дедове или унуке?”, као и “Небеска Србија или будућност“”. Без части и поноса на своје претке нема будућности.

Блаженопочивши митрополит Амфилохије Радовић о потреби очувања Косова и Метохије на литијама, поводом одбране светиња у Црној Гори рекао је: „И док буде било последњег потомка овога народа, да кажемо да је Косово наша зеница, да кажемо да је Косово срце нашег срца, да је Косово наш свети град Јерусалим и да се ми њега као своје душе и судбине своје не можемо одрећи, ни у овом земаљском животу нити у оном Божијем непролазном.“

Идеја тзв. велике Албаније мора да нестане на Косову и Метохији а не да се потхрањује формирањем и признавањем лажне државе Косово. То је завет предака за будућа поколења.

 

ЛИТЕРАТУРА

1. https://www.pravda.rs/2023/2/17/ramina-izjava-opasna-pretnja-plan-da-se-sistemom-malih-koraka-mozemo-probudimo-u-velikoj-albaniji/
2. https://sputnikportal.rs/20230129/kucnuo-je-cas-zar-stvarno-neko-misli-da-moze-da-se-rodi-srpski-vladar-koji-ce-da-izda-kosovo-1150117732.html
3. https://www.novosti.rs/crna-gora/vesti/931438/kosovo-nebesko-resenje-srpskoga-pitanja-reci-matije-beckovica-prodrle-dusu-svih-srba-video
4. http://gracanicaonline.info/2016/10/12/matija-beckovic-kosovo-je-jedino-polje-a-ostalo-su-poljane/
5. http://www.paradoks.rs/strategija-nato-mini-repriza-ratova-na-balkanu/
6. Политика 04.05.2018
7. http://www.pravda.rs/2018/5/4/nato-podrzava-razvoj-kosovskih-snaga-bezbednosti/
8. Група аутора, Припрема и извођење противтерористичких дејстава на Косову и Метохији 1998. године, Институт ратне вештине, ГШ ВСЦГ, Београд, 1998.г, стр.10-16.
9. Група аутора, Припрема и извођење противтерористичких дејстава на Косову и Метохији 1998. године, Институт ратне вештине, ГШ ВСЦГ, Београд, 1998.г, стр.16-20.
10. http://www.pravda.rs/2018/6/3/dodik-otmu-kosovo-pa-pricaju-da-nema-promena-granice/
11. https://www.novosti.rs/vesti/politika/922636/cetiri-temelja-veliku-albaniju-vlade-pristine-tirane-zajednickoj-sednici-potvrdile-opasan-plan
12. https://rs.sputniknews.com/analize/202010011123495552-nato-se-grubo-umesao-u-status-kosova-/
13. https://rs.sputniknews.com/20211122/kurti-fantazira-srbija-kao-rusija—od-srpske-pravi-belorusiju-a-od-crne-gore—ukrajinu–1131802696.html
14. https://www.pravda.rs/2024/1/14/vucic-javno-ogolio-nato-evo-sta-nam-spremaju-suprotno-un1244/
15. https://rt.rs/rusija/71841-oruzje-amerika-sad-kim-kosovo-zaharova-rusija/
16. https://www.politika.rs/scc/clanak/616569/Takozvano-Kosovo-postalo-pridruzeni-clan-Parlamentarne-skupstine-NATO-a-Madarska-jedina-bila-protiv

[1]https://www.pravda.rs/2023/2/17/ramina-izjava-opasna-pretnja-plan-da-se-sistemom-malih-koraka-mozemo-probudimo-u-velikoj-albaniji/

[2] https://sputnikportal.rs/20230129/kucnuo-je-cas-zar-stvarno-neko-misli-da-moze-da-se-rodi-srpski-vladar-koji-ce-da-izda-kosovo-1150117732.html

[3] http://www.paradoks.rs/strategija-nato-mini-repriza-ratova-na-balkanu/

[4] https://www.pravda.rs/2024/1/14/vucic-javno-ogolio-nato-evo-sta-nam-spremaju-suprotno-un1244/

[5] https://rt.rs/rusija/71841-oruzje-amerika-sad-kim-kosovo-zaharova-rusija/

[6] https://www.politika.rs/scc/clanak/616569/Takozvano-Kosovo-postalo-pridruzeni-clan-Parlamentarne-skupstine-NATO-a-Madarska-jedina-bila-protiv

[7] Група аутора, Припрема и извођење противтерористичких дејстава на Косову и Метохији 1998. године, Институт ратне вештине, ГШ ВСЦГ, Београд, 1998.г, стр.10-16.

[8] Група аутора, Припрема и извођење противтерористичких дејстава на Косову и Метохији 1998. године, Институт ратне вештине, ГШ ВСЦГ, Београд, 1998.г, стр.16-20.

[9] http://www.pravda.rs/2018/6/3/dodik-otmu-kosovo-pa-pricaju-da-nema-promena-granice/

[10] https://www.novosti.rs/vesti/politika/922636/cetiri-temelja-veliku-albaniju-vlade-pristine-tirane-zajednickoj-sednici-potvrdile-opasan-plan

[11] https://rs.sputniknews.com/analize/202010011123495552-nato-se-grubo-umesao-u-status-kosova-/

[12] https://rs.sputniknews.com/20211122/kurti-fantazira-srbija-kao-rusija—od-srpske-pravi-belorusiju-a-od-crne-gore—ukrajinu–1131802696.html

[13] https://www.novosti.rs/crna-gora/vesti/931438/kosovo-nebesko-resenje-srpskoga-pitanja-reci-matije-beckovica-prodrle-dusu-svih-srba-video

[14] http://gracanicaonline.info/2016/10/12/matija-beckovic-kosovo-je-jedino-polje-a-ostalo-su-poljane/