Проф. др Митар Ковач, генерал и народни посланик, директор Евроазијског безбедносног форума, рекао је да је на делу хибридни рат Запада против Руске Федерације.

СВО је само један од садржаја тог рата, изнуђени садржај као одговор на хибридну аресију Запада на Руску Федерацију. По Ковачевом мишљењу, да бисмо разумели тај појам хибридног рата, морамо поћи чак од Другог светског рата.

Још у току тог рата Запад је био оптерећен совјетском победом над нацизмом и хитлеровском Немачком, и још тада је почео да сања о томе како развијати стратегију да у неком будућем времену ограничи или победи Совјетски Савез.

Ковач се пита због чега је формиран НАТО кад није постојао ниједан други блоковски савез.

То је била практична димензија стратешке намере да се оснује једна моћна војна организација која би расла, и на неки начин у миру разбила Варшавски уговор, по могућности разбила Совјетски Савез, а онда се померала, као што су и радили, ка границама Руске Федерације, уз намеру да и Руску Федерацију разбију на сличан начин као што су разбили Совјетски Савез.

Ковач је навео да је као професор на Војној академији, радећи на многим истраживачким пројектима, имао прилику да види руску студију која је пре 15 година говорила о овом проблему.

Тамо су тачно назначене окупационе зоне, који део Русије припада новоствореним државама и под чијим надзором ће бити (Француске, Британије, Немачке). То укључује чак и Кину, да и њу Запад одобровољи, прими у свој лагер, како би и Кина била задовољна што ће моћи да прошири своју територију.

То је био сценарио Запада. Само је било питање времена када ће на миран начин, уз пристанак Русије, доћи до децентрализације а потом њене дезинтеграције привредним, економским и другим утицајима, и наравно утицајем на јавно мњење и цивилно друштво. Није им то у крајњем први покушај. По сличном рецепту су разбили многе државе, па и бившу СФРЈ.

Ковач подвлачи да, када са Запада говоре о пријему Украјине у НАТО, она је одавно била примљена, само то није озваничено. Нема мира у Европи док Украјина и њена власт не пристану да се дистанцирају од такве будућности коју заговара колективни Запад.

Али, Запад нема довољно војника да гину на украјинском ратишту. Они имају логистичку, материјалну основу, новац, али оно што их мучи је што су сви сценарији показали да су губитници у окршају на копну. Знају како је то кроз историју чинио руски народ, и какав је утицај духовности у погледу односа према отаџбини.

Руси изнад свега цене слободу и отаџбину. И то је добро што је сачувано, то је вредност која се ничим не може компензовати. Још једна битна стратешка предност је што је руска наука, технологија, посебно у ракетном наоружању за потребе свих видова војске отишла далеко, неки цене 5, неки 10, неки чак и 15 година испред пројеката Запада.

Имати ту технологију, такве ракете, захваљујући управо знању, способности руске науке, стратешка је предност коју Запад ничим не може да компензује.

Њихови носачи авиона постали су мете. Ковач каже да не зна како размишљају стратези Запада ако овако олако дају ракете да могу да гађају Русију по дубини, јер исто то Русија може да да неком другом у свету.

Од самог почетка рата постоје штабови, почев од америчке војске и Вашингтона, до НАТО седишта и НАТО штаба у Украјини, па чак и до оперативних команди, који су уплетени у ова дејства.

А обавештајно-извиђачки сектор и навођење бомби јесте производ западног технолошког ангажовања у процесу гађања циљева. ГПС навођење није нешто што има Украјина нити она има сателите, све је то услуга коју дају Америка и водеће земље Запада.

Ковач упозорава да је веома опасно да Русија пристане на неки недефинисани мир и да верује у добру вољу Запада.

Преговори типа њихових изјава да се Украјина определи за 20 година где ће да иде, да ли ће остати неутрална или ући у НАТО, то је само куповина времена и припремање европског рата.

Видимо нажалост да је ЕУ једна милитаристичка организација која је по препорукама САД постала нешто што никада није била.

Оно што Ковача као војника чини неспокојним је што му се чини да смо, више него икад, уз тај губитнички табор, купујемо авионе од тих држава које нам отимају и дан-данас Косово, и верујемо тим државама. Ковач поручује да ћемо ми морати да се решимо те заблуде у име опстанка и српског народа и српске државе.

Преузето са сајта: Webtribune.rs