У настојању давања доприноса у борби за историјску истину и са циљем да се из различитих углова – историјских, правних, војних, међународних – расветле чињенице о томе шта се догодило у Сребреници, Евроазијски безбедносни форум 25. децембра 2025. године, у малој сали хотела М у Београду, организовао је научно-стручну конференцију „Политизација ратног злочина у Сребреници”. У раду је узело учешће 10 излагача.
Израелски историчар Гидеон Грајф истакао је да геноцид представља намеру да се уништи највећи део неке физичке групе људи, што, како каже, није био случај око Сребренице. Он је, говорећи на тему „Зашто је Сребреница била и није била геноцид?“, навео да је пре шест година једна независна комисија која је истраживала догађаје око Сребренице оценила да тамошњи злочин не може да се дефинише као геноцид. Грајф је прочитао више тумачења појмова „геноцид“ и извео закључак да се ниједан елемент из тих тумечања не може односити на Сребреницу. Он је навео да је у Сребреници погинуло мање од 0,4 одсто укупог бошњачког становништва у Босни и Херцеговини. „То јасно говори против било ког облика геноцида, који би захтевао знатно више укупних жртава и знатно већи број убијених цивила“, рекао је Грајф. Говорећи о суђењу у Хагу, истакао је да је јасно да дефиниција „знатног дела групе“ које је дало жалбено веће у предмету „Kрстић“ не указује на то да се у Сребреници догодио стварни геноцид. Он ја закључио да комисија која је проучавала злочин у Сребреници, а чији је био члан, препоручује да се почне отворени дијалог између свих страна о том догађају.
Историчар и пуковник у пензији Милоје Пршић подсетио да је доношење резолуције ГС УН о Сребреници иницирала Немачка и додао да је њему било невероватно да је држава одговорна за два светска рата оптужила Србе да су починили геноцид. Говорећи на тему „Трагање за правдом или политизација“, казао је да су аутори резолуције само прочитали дефиницију појма геноцид, такву резолуцију никад не би могли донети.
Архивски саветник Јован Пејин је оценио да сама Сребреница није била поприште геноцида, а није била, каже, ни поприште ни неког великог боја, а као разлог да се Сребреница обележи као наводни геноцид било је тај да се Срби оптуже као злочинци. Говорећи на тему „(Не) моралност оптужби за геноцид“, истакао је да је она остала више као пропаганда злочина, него што се тамо догодио сам злочин. „Злонамерна је теза да је извршен геноцид, да би се што више оспорили Срби са својом причом о геноциду“, рекао је Пејин, подсећајући на страдање Срба у НДХ.
Доктор права Нисан Шарифи навео је да по конвенцији о геноциду популација која претрпи злочин мора у већој мери да буде убијена, до мере да се доведе у питање њен опстанак, да би се тај злочин могао прогласити са геноцидом. Он је на тему „Да ли је био геноцид у Сребреници?“ рекао да у случају Сребреница није било намере да се уништи цео бошњачки народ на територији целе Босне и Херцеговине. „Проценат муслимана у укупном становништву Босне и Херцеговине се повећао за време рата и мање од четири одсто муслиманског становништва у Босни је убијено“, рекао је Шарифи и додао да је нелогично сматрати да се убиство тако малог процента укупног становништа може сматрати геноцидом. Оценио је да је у предмету „Kрстић“ Хашки трибунал желео да осуди окривљеног по сваку цену за тај злочин, неводећи рачуна о правним мерилима. Такође, подсетио је да су снаге Насера Орића убијале српске цивиле у околини Сребренице и као пример навео упад муслиманских снага у Kравицу на Божић 1993. године. Шарифи је навео и да је највећи број убијених Бошњака у Сребреници био део муслиманских регуларних војних формација.
Народни посланик Александар Павић је оценио да је „Сребреница коришћења као геополитички маљ дубоке државе“ и као повод како би се оправдале западне интервенције широм света. Он је прочитао изјаве неколико западних званичника, мислилаца, као и наводе у медијима, у којима се наводи да се интервенције по свету чине „како би се спречила нова Сребреница“. „Сребреница је била темељ западног интервенционизма у униполаром свету“, рекао је Павић и стога згодно послужила као медијско-пропагандно средство поплочавања пута новог западног колонијалног пакла неким новим ”добрим намерама”.
Винко Пандуревић, генерал-мајор у пензији и ратни командант Зворничке бригаде извршио је кратку анализу збивања кроз призму посматрања узрочно последичних деловања, уз сагледавња различитих узрока, циљева и аспирација сукобљених страна и последица свих наведених чинилаца. Са становишта ратне вештине осветлио је шири контекст узрока и последица укључујући и анализе са становишта кршења Женевских конвенција и закона ратовања. Пандуревић истиче да је операција „КРИВАЈА-95“ – кодни назив под којим је Дрински корпус изводио борбена дејства према Сребреници у јулу 1995. године, била у потпуности војно оправдана и изведена без кршења закона и обичаја ратовања. Догађаји који су уследили након завршетка операције, а који су обиловали кршењима Женевских конвенција и закона и обичаја ратовања, нису били у директној вези са планираном и изведеном операцијом.
Историчар Бојан Димитријевић, аутор биографије генерала Ратка Младића, такође је анализирао ток операције коју је извела Војска Републике Српске јула 1995. године, у акцији према Сребреници, као и улогу њеног команданта генерала Ратка Младића у тим догађајима. Описао их је комбинацијом хронолошког и тематског приступа како би се стекла адекватна слика о понашању актера, дилеми о разлозима за извршење злочина према заробљеним припадницима Армије БиХ и питању када се јављају прве оптужбе на рачун генерала Младића и ВРС.
Адвокат Бранко Лукић изнео је бројне примере који указују на незаконито оснивање Хашког трибунала. Такође, описао је и контрола рада Трибунала од стране Тужилаштва, као и пристрасан рад као јасно антисрпски настројеног квази правосудног тела. По мишљењу Лукића у Трибуналу је прокламована теорија заједничког злочиначког подухвата и затим злоупотребљена против Срба. Судска пракса и оставштина Трибунала по њему једнака је нули пошто ни један други међународни суд нема право да користи ову судску праксу. Посебно је, по адвокату Лукићу, пристрасан рад Трибунала у предметима који су се бавили Сребреницом, што се види у неприхватању доказа и чињеница од стране судија у случајевима када се нису уклапали у антисрпски наратив, као и у неприхватању доказа и одбране и тужилаштва, уколико су супротни добијеном задатку осуде Срба. Интересантно је да су у недостатку доказа коришћене уводне речи тужилаштва као доказа, што није блиско здравој правничкој памети и недопустиво је пошто и није доказ.
Милан Јоловић, пуковник у пензији, ратни командант Специјалне јединице „Вукови са Дрине” и учесник борби и бојева у Сребреници, надовезао се на Пандуревићево сведочење о догађајима из јула 1995. године. Посебну пажњу усмерио је на чињеницу да више пута поновљена лаж може утицати на психу човека, мењати мишљење и стварати осећај одговорности. Јоловић је истакао да су се појединци оглашавали и говорили истину, али тек након пензионисања – „Спорадично се могао чути став или мишљење појединих официра KФОР-а који би по одласку у пензију давали реалну слику. Један од таквих је канадски генерал Мекензи који је рекао да у Сребреници није почињен геноцид.”
Митар Ковач, генерал-мајор у пензији и диоректор Евроазијског безбедносног форума рекао је да Сребреница јесте масовни ратни злочин за који се ни данас поуздано не знају сви налогодавци нити извршиоци масовних стрељања и злочина. Непромишљеност руководства Републике Српске и њене Војске, у политичком и војно-стратешком смислу да се уђе у Сребреницу, јесте евидентна јер се нису предвиделе последице које могу настати након операције. Када се сазнало да су обавештајне службе неких земаља НАТО пакта управљале тим процесом, то је већ било касно. У том хаосу који је настао, осветничке па и плаћеничке групе чиниле су зверства и злочине. Командовање на тактичком и оперативном нивоу није владало ситуацијом у погледу односа према погинулим и заробљеним. Медијски је на том пројектованом злочину изграђен наратив о Србима као злочиначком народу. То је била припрема за етничко чишћење Републике Српске Крајине од српског народа. Нико у свету више није учинио ни прекор према злочинима које је извршила Хрватска у операцији “Олуја”. Све време је вршена политичка инструментализација злочина у Сребреници тако да се ни данас се не могу изводити поуздани закључци о броју стрељаних и погинулих у току пробоја 28. дивизије тзв. Армије БиХ. Сребреница јесте остала симбол злочина, који је настао у братоубилачком рату, у суштини унутар једног народа, између Срба исламске и православне вере.

Конференцију су пратиле бројне медијске екипе, међу њима Танјуг, немачке ТВ Арте, ТВ Коперникус, ТВ Републике Српске, РТ Балкан, ТВ Информер, Спутњик… У првом сату након затварања конференције бројни су медијски прилози о њој, од којих издвајамо:
https://www.euronews.rs/srbija/politika/202980/gideon-grajf-srebrenica-nije-genocid/vest

https://rtv.rs/sr_lat/politika/u-beogradu-odrzana-konferencija-o-srebrenici-nije-bio-genocid-politizuje-se-zlocin_1681069.html

https://www.tanjug.rs/srbija/drustvo/217835/grajf-u-srebrenici-nije-bio-genocid-srbi-optuzeni-za-zlocine-koje-nisu-pocinili/vest

https://www.politika.rs/sr/clanak/720078/grajf-u-srebrenici-nije-bilo-genocida-srbi-optuzeni-za-zlocine-koje-nisu-pocinili

https://www.vesti.rs/Vesti/Naucno-strucna-konferencija-Politizacija-ratnog-zlocina-u-Srebrenici.html

https://naslovi.net/2025-12-25/rtv/u-beogradu-odrzana-konferencija-o-srebrenici-nije-bio-genocid-politizuje-se-zlocin/41121939

https://informer.rs/politika/vesti/1077406/gideon-grajf-srebrenica-lazni-genocid

https://www.novosti.rs/vesti/politika/1559056/izraelski-istoricar-srebrenici-nije-bio-genocid-srbi-optuzeni-zlocine-koje-nisu-pocinili

https://rt.rs/