У наставку рада на важним питањима за наш народ Друштво српских домаћина и Евроазијски безбедносни форум су 26. 10. 2023. г. у Медија центру, Теразије бр. 3, Београд одржали научни скуп (округли сто) на тему „ЈАСЕНОВАЦ – ЛИЦИТИРАЊЕ БРОЈЕМ УБИЈЕНИХ“.

Скуп је отворио директор Евроазијског безбедносног форума проф. др Митр Ковач.

У свом уводном обраћању, након поздрава и речи захвалности за одзив учесницима, гостима и представницима медијима, професор Ковач је нагласио важност да се о овој за наш народ веома болној теми говори често па и стално из много разлога. Један од најважнијих је да се истином супротставимо укупним тежњама ревизије историје а нарочито новије којима се веома упорно и смишљено настоји ревидирати чак и број жртава који су различите државне комисије, научне установе, појединачни истраживачи и документи већ утврдили.  

У раду скупа су учествовали и говорили:

проф. др Милоје Пршић, историчар – Концентрациони логор Јасеновац – планирани геноцид над Србима. Искуства о раду Архива ОС;
проф. др Слободан Рељић, политиколог – Државно-црквена пијаца „светих Српских Новомученика Јасеновачких“ – медијска димензија  организованог подривања кључних тачака националног идентитета;
проф. др Василије Крестић, академик
јереј др Милорад Средојевић, уредник часописа Хришћанска мисао – Јасеновац после Јасеновца;
господин Нићифор Аничић, Друштво српских домаћина – Моји утисци из Јасеновца;
проф. др Митар Ковач, Евроазијски безбедносни форум – Затирање трагова геноцида и злочина над српским нардом.

Учесници су нарочито нагласили неколико важних ставова и порука на које треба обратити посебну пажњу и урадити низ послова.

Пре свега, чињеница је да као народ још нисмо читаву област ваљано научно обрадили, нити утврдили низ важних чињеница везано за број жртава у логору Јасеновац.

На нивоу Државе нису донети одговарајући закони и одлуке на основу којих би се знало шта су чије дужности и обавезе  по овом питању. У том смислу би требало уредити питање јединственог спомен обележја жртвама геноцида, начине обележавања и сећања на жртве, обавезе у школским програмима и низ других питања којима би се обезбедило чување и одржање трајног сећања на жртве и спречило манипулисање и лажи.

Све ово добива посебан значај у време када смо сведоци да у настојањима готово свеукупуне ревизије историје и овај најстрашнији злочин ХХ века управо починиоци злочина жели ревидирати. Потомци извршиоца геноцида па чак и државе и разне заинтересоване установе, групације и појединци све агресивније настоје наметнути своје ставове са циљем да створе нова измењена и чак потпуно супротна схватања од чињеница о логору Јасеновац. У тим настојањима, сем политичких екстремиста све чешће се јављају и научне установе где се чак бране докторске тезе у којима се оспорава број жртава или бар драстично умањује, преко тврдњи да је логор био само радни и да чак у њему и није било никаквог злочина до монструозне тезе да су чак Срби у Другом светском рату починили геноцид над Хрватима. Са таквим ставовима се пишу књиге, на такав начин се постављају хипотезе које се покушавају научно установити као нове „истине“! Истовремено је присутна тежња да се ово питање потисне из јавног живота, школских програма, свакодневнице и сећања како целокупног народа тако и појединца.

Управо то је разлог зашто се овој теми треба стално враћати и зашто она мора остати свеприсутна у нашем сећању и свакодневном животу.

Видео снимак конференције с аизлагањима свих учесника може се погледати на YouTube каналу https://www.youtube.com/@evroazijskibezbednosniforu3787/videos и сајтовима https://www.eabezbednost.org/ и https://www.bezbjednosniforum.org/.

Петко Рашевић, Евроазијски БФ