Са циљем да се на најважније питање народа и државе одговори на најбољи могући начин Евроазијски безбедносни форум је одржао научну конференције под називом „Стратзешки езбедносни изазови Србије и косметска криза“. Скуп је одржан 11. марта 2023. године у просторијама Србског културног центра ЋИРИЛИЦА, Скерлићева 12, Београд.

     Косметска криза је проблем који се већ деценијама провлачи кроз свакодневни живот појединца али и укупну судбину српског народа, оптерећујући га, спутавајући државу и онемогућавајући јој нормалан живот, развој и напредак. Као питање које се тиче укупног српског народа, не само оног дела који живи у Србији, постало је најзначајније потање данашњице и будућности свеколиког српства. Правилно схватање, подробна анализа и избор правих решења су нам данас потребнији него икада пре јер живимо у времену када се смењују историјске епохе и када се назиру услови који ће, за разлику од непосредне прошлости, бити знатно повољнији да ово питање решимо у нашу корист.

     Да би се дошло до таквих решења потребно је да се најумнији људи из различитих области друштвеног живота изјасне и изунесу своје виђење, понуде решења шта и како чинити да се такви циљеви постигну. Овај скуп је имао такве циљеве и чини се да их је у складу са својим могућностима успешно постигао.

     У раду скупа су учествовали и говорили на теме:

1. др Драган Петровић, Институт за међународну политику и привреду Београд, Деловање САД и Велике Британије на стање безбедности у Европи
2. проф. др Станислав Стојановић, Стратегијски изазови у процесу решавања проблема КиМ
3. др Владан Станковић, Институт за политичке студије у Београду, Присуство Србије на КиМ и „косовска независност“
4. Дејан Лучић, публициста, План и програм нове српске обавештајне службе
5. проф. др Митар Ковач, директор Евроазијског безбедносног форума, Безбедносни аспекти и значај КиМ за будућност Србије
6. проф. др Драган Шкобаљ, Интернационални Универзитет Брчко-Дистрикт, Одрживи развој енергије у Србији
7. проф. др Милоје Пршић, историчар, КиМ као део идентитета српског народа

Сагледавајући проблеме са којима се српски народ и држава сусрећу данас говорници су дали своје виђење и предлоге за превазилажење кризе на начин да Србија врати потпуни суверенитет над тим делом своје територије и створи повољне услове за даљи развој и напредак.

Сажеци излагања учесника:

др Драган Петровић, научни саветниик

Деловање САД и Велике Британије на стање безбедности у Европи

Након Другог светског рата, САД су преко НАТО пакта учврстиле свој утицај у Европи, где им је најважнији савезник Велика Британија. Након нестанка Варшавског уговора и распада СССР почетком деведесетих година, САД су постале једина суперсила, а НАТО водећи безбедносни савез на европском тлу. На Балкану САД, Британија и НАТО делују заједно имајући апсолутну доминацију, па су са једне стране промотери тзв. Косова као државе у покушају, односно његове сепарације од Србије. Међутим, постепени зачетак процеса мултиполаризма у свету има свој одјек и на Балкану где се између осталог повећава утицај Русије и Кине. То ће паралелно са развојем украјинске кризе имати свој одјек и у даљем решавању косовског питања. Србија би после Бриселског споразума који јој није ишао у прилог, требало опрезније да се односи према даљем решавању косовског питања. У том правцу развој мултиполарног светског поретка и повећан утицај Русије, Кине и других сила носилаца мултиполаризма, се може позитивно дугорочно одразити на српске националне интересе.

Проф. др Станислав Стојановић

Стратегијски изазови у процесу решавања проблема Косова и Метохије

Косово и Метохија, као простор који има нарочито место у историјској, идентитетској и геополитичкој реалности српског народа,  суочава Републику Србију са нимало лаким искушењима које носи њен нарушени државни територијални интегритет. Управо зато, као историјско, верско и духовно средиште српског народа и српске државе, Косово и Метохија представља проблем највишег реда за Републику Србију. Континуитет агресивности која прати деловање косовских албанаца, посебно, угрожавање историјског и духовног наслеђе српског народа, као и сигурности српског живља на Косову и Метохији, представљају најтеже аспекте угрожавања националне безбедности Републике Србије. 

Геополитички аспекти имали су и у будућности ће имати прворазредни утицај  на динамику и још више на смер решавања косовско-метохијског проблема. Актуелна и пројектована глобална и регионална геополитичка превирања, посебно евроатлантска наклоњеност пројекту „независно Косово“ и истрајавање  на однегованим заблудама и  западног света о српско-албанским односиам, наставиће да промовише пристрасну перцепцију. Несмањени утицај важних регионалних геополитичких актера и неизмењени континуитет њиховог деловања на подстицању амбиција етничког и верског акстремизма косовских Албанаца и даље ће бити основ заговарања радикалних решења. Руско-украјински рат, његови узроци и последице, као и историјска и културолшка блискост српског и руског народа  и даље ће имати снажан и често амбивалентан утицај на смер и динамику  решавања српско-албанског спора. 

Тежина и комплексност наведених изазова не смеју да умање снагу настојања Републике Србије да знатно смелије, одважније и офанзиовније разоткрива  чињеница о нелегалности и пројекта „независно Косово и последицама које тај пројекат носи. Тим пре што су  неспорна настојања заначајних међународних актера на редифинисању оквира међународне политике и захтевима за њено утемељеније позиционирање у оквире међународног правног поретка. У том смислу јачање свести о историјском праву српског народа и његовом истрајавању на разоткривању заблуда жртвама вековних српско-албанских анимозитета и опасностима етнички утемељеног концепта „независног Косова.“ Утим настојањима посебно значајно место мора да има академска заједница да својим научним доприносом утиче на сузбијање квази научних закључака које промовише албанска страна. То подразумева знатно активније ангажовање академске заједнице да, на основама научно утемељеног истраживачког ангажман, афирмише историјску, културолошку и правну утемељеност захтева српског народа публиковањем радова на научним интернет платформама, иностраним часописима и другим издањима на енглеском и другим језицима. Истовремено, таква настојања не смеју да игноришу значај идеје редефинисања српско-албанских односа као основа трајне стабилизације Косова и Метохије, без обзира на агресивно и национално препотентно деловање косовске албанске елите.           

Др Владан Станковић

Присуство Србије на КиМ и „косовска независност“

Ово излагање укршта политичке и правне процесе тзв. „изградње косовске државности“ из два супростављајућа угла проматрања. Просторни оквир излагања односи си се на Републику Србију, и још уже на Аутономну покрајину Косово и Метохију, у временском опсегу од устава СФРЈ из 1974. године све до данашњих дана. Излагање има за циљ да објасни генезу јачања државних ингеренција Косова и Метохије од времена СФРЈ до данас. Научни допринос истраживања указује на: тенденције јачања ингеренција Косова и Метохије, откривање фактичког и правног статуса покрајине, хронологију изградње тзв. „косовске државности“, међународноправне перспективе тзв. „Републике Косова“… Друштвени значај истраживања своди се на пропитивање два међусобна супростављена политичка и уставноправна модела коначног решења статуса овог политичког субјекта. Методски приступи: анализа садржаја, упоредни приступ, метод посматрања, догматско и циљно тумачење правних одредби…

проф. др Митар Ковач

Безбедносни аспекти и значај КиМ за будућност Србије

У излагању ће се тежишно говорити о различитим безбедносним аспектима Косова и Метохије, са становишта објективних чињеница и заблуда српске власти и политичке елите од  времена проглашења независности лажне НАТО државе Косово 2008. године па до данас. Тежишно ће се анализират пресудни утицај САД, НАТО пакта и ЕУ на политичке и безбедносне процесе на Космету. Такозвани преговори између „Београда и Приштине“, вођени су тенденциозно под окриљем ЕУ, мимо већинске воље народа у Србији. И данас народ у Србији не да отуђење Косова и Метохије из Србије и било какав тај покушај означава највећом издајом српских националних интереса. Народ не признаје насиље Запада које се спроводи више година, како би се уз различита обећања добила било каква сагласност Србије за интеграцију те лажне државе Косово у евроатлантске структуре. Стратешки проблем Р. Србије јесте у томе што је власт пристала да преговара под мадатом ЕУ, уз пресудан утицај САД. Сви споразуми донети на такав начин, као што су Бриселски и Вашингтонски, а посебно тзв. „Споразум о нормализацији односа између Србије и Косова“, јесу штеточински и донети су мимо воље српског народа. Зато народ све је мање спреман да трпи уцене и притиске и не дозвољава власти да прихвата било које решење, које је у супротности са Уставом Р. Србије. Након анализе безбедносних аспеката тежиште у излагању је на кумулативном истицању значаја КиМ за српски род и за Р. Србију.  Косово и Метохија било је и остало велики безбедносни изазов, јер од његовог решавања у многоме зависи очување духовне снаге и свеукупне будућности Србије и српског народа. Србија треба да остане чврста, одлучна и постојана у заштити територијалне целокупности, интегритета и националног јединства, те да пронађе адекватно решење кроз преговоре. У колико не постоји воља Запада и сепаратистичких власти на Космету да се пронађе адекватно решење, у складу са међународним правом и Уставом Р. Србије, потребно је сачекати нека боља времена јер су право, правда и промене у међународним односима на страни Србије.

Проф. др Драган Шкобаљ

Одрживи развој енергије у Србији

Будући развој привреде у Србији са становишта потребе и могућности земље у фази (заостале) економске транзиције, изгледа данас сасвим другачије него пре завршетка 20. века.

Поред основних економских промена које транзиција по себи значи, бројни изазови структурног карактера међу којима сасвим другачија поимања и улога енергетике у савременој привреди и друштву, намећу другачију перцепцију развоја и промена начина живота.

Тржиште енергије, поред општег економског утицаја на енергетски прилив и развој захтева дефинисање регионалне и глобалне енергетске међузависности, стандарда и економских критеријума за производњу, трансфер, унутрашњу и међународну размену, па и потрошњу енергије.

Ти стандарди све више попримају општи карактер који се заснива на принципима децентрализације и дерегулације, као и екологизације и енергетске ефикасности. Енергетика Србије мора што пре да прође кроз стандарде и критеријуме економске ефикасности, који неће угрозити основну еколошку подобну енергетску стратегију и који ће се уклопити у концепт одрживог развоја привреде и друштва.

Проф. др Милоје Пршић

КиМ као део идентитета српског народа

КиМ представља препознатљив, историјски идентитет србског народа и савремени (историјски) процеси-покушај његовог отимања. Садржај излагања је кратки осврт од утемељења српске световне и духовне вертикале, преко вишевековне окупације, етничког чишћења Срба са КиМ, антисрпске политике Ј.Б. Тита и комуниста, сатирање српских богомоља, сулуде агресије НАТО земаља, окупација и немачко-француски план о отимању дела српске територије и прекрајању граница државе Србије.

Видео снимке комплетних излагања можете погледати на страницама овог сајта као и на нашем YouTube канала: https://www.youtube.com/@evroazijskibezbednosniforu3787/videos

Такође, учесници ће након скупа дати своја комплетна саопштења у облику радова које ћемо штампати и објавити у нашем часопису Безбедносни форум бр. 1/2023.  у јулу ове године.

Петко Рашевић