У наставку својих напора да се Србији и Српском народу омогући очување националних интереса каква имају други народи и државе и избори повољнија позиција у окружењу и  широј међународној заједници у организацији Евроазијског безбедноснoг форумa у просторијама Друштво српских домаћина, Трг Николе Пашића 4, Београд, 23. априла 2024. године, одржан је округли сто под називом „Косметска криза и стратешки изазови Србије“
Циљ скупа је био да актуелну безбедносну ситуацију у Србији у светлу косметске кризе сагледају припадници академске заједнице и за ова питања стручна и компетентна лица, да би се на основу таквих виђења, опажања и предлога покушала изнаћи ваљана решења ове која могу да буду усмерење за деловање државног руководства и осталих структура државе а све са циљем да се из кризе изађе са што повољнијим решењима.
У раду скупа су учествовали професори универзитета, уважени стручњаци из различитих области и јавни делатници који су поднели излагања:
1. проф. др Јован Јањић, Институт за политичке студије, Политика Комунистичке партије Југославије у функцији великоалбанског експанзионизма на рачун српских етничких простора у Југославији
2. проф. др Пеоф. др Драган Петровић, Институт за међународну политику и привреду Београд, Промашаји власти Србије у преговарачком процесу око Косова и Метохије, под окриљем Европске Уније
3. проф. др Драгана Митровић, Факултет политичких наука, НР Кина и косметско питање
4. проф. др Божидар Форца, Универзитета УНИОН – Никола Тесла, Однос Европске Уније према косметској кризи, стање и перспективе
5. проф. др Митар Ковач, директор Евроазијског безбедносног форума, Однос САД и НАТО према лажној држави косово
6. проф. др Спасоје Мучибабић, генерал у пензији, Еколошки аспекти косметске кризе из угла употребе нуклеарно-хемијско-биолошког оружја

Сажеци излагања учесника:

Проф. др Јован Јањић, Институт за политичке студије, Београд

ПОЛИТИКА КОМУНИСТИЧКЕ ПАРТИЈЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ У ФУНКЦИЈИ ВЕЛИКОАЛБАНСКОГ ЕКСПАНЗИОНИЗМА НА РАЧУН СРПСКИХ ЕТНИЧКИХ ПРОСТОРА У ЈУГОСЛАВИЈИ
Албански етнички фактор на Балкану ојачао је и ширио се под заштитом Османског царства, док је оно, од средине XV до почетка XX века, држало под окупацијом југоисточну Европу. А након што је утицај турске државе на Балкану почео незаустављиво да опада, услед јачања снага отпора терору и окупацији у поробљеним и потчињеним народима, предствници албанске етничке заједнице са подручја Косова и Метохије, Вардарске Македоније и Црне Горе, окупљени у организацији Призренска лига, на својој скупшини доносе статут Призренске лиге, под називом Карарнаме, објављен 1. јуна 1878. године. Главни циљ по том првом програму Призренске лиге јесте освајање „целокупне територије“ на којој су, након разних миграционих кретања тада живели Албанци, без обзира на присуство других народа и етничких заједница на тим подручјима и што су то историјски етнички простори другог народа. Од тада се континуирано ради по том програму.
Кроз потоња два балканска и два светска рата албански експанзионистички план и програм само је добио на интензитету, заклањањем иза оних који су кретали у освајање ових простора или непосредним стављањем у њихову службу, као и заузимањем нових позиција услед страдања, пре свих, српског народа, и припадника других етничких заједница, који су бранили своју слободу и своје достојанство, своје домове и своју отаџбину.
Још док Други светски рат није био завршен, Влада ДФ Југославије признала је Владу НР Албаније и 28. априла 1945. године са њом успоставила дипломатске односе. А на Париској конференцији за репарације, децембра 1945. године, одлучним заузимање југословенске (комунистичке) делегације, НР Албанија први пут је третирана као чланица антихитлеровске коалиције, додељена јој је репарациона квота, и то увећана одрицањем дела југословенске квоте. Југословенске комунистичке власти заузеле су такав став, иако је Албанија од 1939. до 1944. година била под окупацијом фашистичке Италије и нацистичке Немачке, у њиховој служби, и што је, под њиховом заштитом, албанско становништво чинило велике злочине према српском народу у Југославији.
Од тада политика КПЈ, односно југословенских комунистичких државних власти иде у прилог јачања албанског фактора посебно на Косову и Метохихји, али и у другим граничним подручјима Југославије.

Проф. др Драган Петровић, Институт за међународну политику и привреду, Београд

ПРОМАШАЈИ ВЛАСТИ СРБИЈЕ У ПРЕГОВАРАЧКОМ ПРОЦЕСУ ОКО КОСОВА И МЕТОХИЈЕ, ПОД ОКРИЉЕМ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ
У раду се анализира преговарачки процес власти Србије, везано за статус српске јужне покрајине Косова и Метохије, почевши од Бриселског споразума до сада. Уважавајући наслеђено стање и ненаклоност САД, НАТО и водећих западних сила, стиче се утисак да је Бриселски споразум темељац претераних уступака званичног Београда по питању Косова и Метохије. Бриселским споразум је у супротности са Уставом Србије, такође испод је у више питања степена суверености које даје чак и Резолуција 12 44. Од тада се пренос надлежности повећава и убрзава. Власти у Београду, формално нису прихватиле тзв. Шолц – Макронов план и анексе из Охрида али их нису ни званично одбиле. Притисак и насртаји албанских сецесиониста уз прећутну подршку западних сила у протекле две године на терену (окупација Севера и малтретирање српског становништва) само су додатно искомпликовали тешку ситуацију на Косову и Метохији. У том правцу треба посматрати и нелегитимни процес покушаја убацивања тзв. Косова у Савет Европе.

Проф. др Драгана Митровић, Факултет политичких наука, Београд

НР КИНА И КОСМЕТСКО ПИТАЊЕ
НР Кина је од настанка косметског питања, тј. окупације Косова и Метохије после НАТО агресије, имала чврст и недвосмислен приступ овом проблему. Активно се укључила у формулисање резолуције 1244 СБУН и остала на становишту да је територијална целовитост СРЈ, а касније Републике Србије, загарантована и овим документом. Бомбардовање амбасаде НР Кине током НАТО агресије додатно је учинило ово питање веома битним за Кину, као и закључци које је извукла из саме агресије. Штитећи властите интересе, Кина остаје гарант заштите нашег суверенитета у СБУН и ОУН, док се током протока времена уочава све активније кинеско држање у питањима од сличне важности у региону билатерално, али и у међународним оквирима.

Проф. др Божидар Форца, генерал-мајор у пензији, начелник Катедре безбедности на Факултету за пословне студије и право Универзитета УНИОН-Никола Тесла у Београду.

ОДНОС ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ ПРЕМА КОСМЕТСКОЈ КРИЗИ, СТАЊЕ И ПЕРСПЕКТИВЕ
Временско одређење предмета истраживања, поготово ако су то друштвени процеси, врло је значајно за објективну анализу његових сегмената и коректно закључивање њихових промена у будућности. Косметска криза траје деценијама, па и вековима. С друге стране, Европска унија је формирана под тим именом 1992. године. У том смислу, однос ЕУ према косметској кризи може да се смести у период од почетка последње деценије прошлог века до данас. У том периоду, поред чињенице да су девет земаља ЕУ као чланице НАТО учествовале у агресији на СРЈ 1999. године, ЕУ се у косметској кризи ангажује са два значајна аспекта: 1) вођење преговора Београда и Приштине о нормализацији односа и 2) мировна мисија ЕУЛЕКС.
Циљ овог рада јесте да се анализира однос Европске уније према косметској кризи, тежишно са аспекта садашњих процеса и предвиђања њиховог развоја убудуће. Општа хипотеза од које се пошло у истраживању јесте: Европска унија настоји да реализацијом „Охридског споразума“ из 2023. године изврши притисак на Републику Србију да de facto призна независност Косова, чиме би пет њених држава-чланица које нису признале ту незавосност промениле своју одлуку. Основни закључак који се може извести јесте да Европска унија и поред садашњег нејединства држава чланица о признавању независности Косова, а под притском САД, води Косово ка потпуној самосталности и пријему у Унију.
У реализацији циља и потврђивању основне хипотезе коришћене су методе анализе садржаја, студија случаја и предвиђања.

Проф. др Митар Ковач, генерал-мајор у пензији, директор Евроазијског безбеносног форума

ОДНОС САД И НАТО ПРЕМА ЛАЖНОЈ ДРЖАВИ КОСОВО
Основни проблем анализе јесте настанак лажне државе Косово и деловање кључних субјеката међународних односа на њеном признавању, као што су САД и НАТО пакт. Њихово насиље настало је у специфичним условима доминације силе над правом и правдом. САД и НАТО пакт, деценијама чине све да доврше окупацију Косова и Метохије и да ту лажну државу Косово учлане у ЕУ и НАТО, уз пристанак власти Србије, кроз тзв. Споразум о нормализацији односа између Р. Косово и Р. Србије. Остатак обогаљене Србије намеравају да као последњу, на Балкану, укључе у НАТО пакт и елиминишу било какво присуство и утицај Руске Федерације и НР Кине. Та стратегија је доминантна након проблематичног “Вашинктонског споразума”, а потом Бриселског и Охридског споразума. Истовремено власт Србије се суштински континуирано дистанцира од Русије и Кине, које су до сада браниле опстанак Косова и Метохије у саставу Србије. То је пут страдања Србије и српског народа, који може имати несагледиве духовне, политичке и безбедносне последице.
Лажна је дилема “да ли треба живети за своје дедове или унуке”, као и “небеска Србија или будућност”. Србији и српском народу треба и једно и друго, поштовање предака за будућност и достојанство потомства. Без части и поноса на своје претке нема будућности српском народу. Да се српски народ кроз историју руководио само логиком “бољег живота” и заборављао веру и духовне вредности, данас вероватно не би било ни српског народа нити Србије. Тај слугерански и поданички карактер појединих политичких субјеката и великог броја невладиних организација у Србији није у души српског народа.

Проф. др Спасоје Мучибабић, дипл. инж. АБХО, генерал-мајор у пензији

ЕКОЛОШКИ АСПЕКТИ КОСМЕТСКЕ КРИЗЕ ИЗ УГЛА УПОТРЕБЕ НУКЛЕАРХО-ХЕМИЈСКО-БИОЛОШКОГ ОРУЖЈА (НХБ/О)
У оквиру вишедимензионалне хибридне агресије, којом је отпочео рат на простору СРЈ примењена су средства за масовно уништавање из домена НХБ/О чији је основни циљ био наношење губитака на великом простору и у дужем времену. Приказани су резултати и проблеми у досадашњем раду и дати предлози даљих активности на умањењу последица дејства НХБ/О.

Видео снимци излагања:
Видео снимци комплетних излагања учесника су на сајту Евроазијског безбедносног форума: https://www.eabezbednost.org/, на сајту Безбједносног форума Бања Лука: https://www.bezbjednosniforum.org/ и на YuoTube каналу:
https://www.youtube.com/@evroazijskibezbednosniforu3787/videos.
Видео снимци појединачних излагања учесника на YuoTube каналу:
1. Отварање конференције – проф. др Митар Ковач, директор Евроазијског безбедносног форума – https://www.youtube.com/watch?v=SVSqjo48Hsk
2. Проф. др Јован Јањић, Институт за политичке студије, Београд, Политика Комунистичке партије Југославије у функцији великоалбанског експанзионизма на рачун српских етничких простора у Југославији – https://www.youtube.com/watch?v=8ect3nOTzSk
3. Проф. др Драган Петровић, Институт за међународну политику и привреду, Београд – Промашаји власти Србије у преговарачком процесу око Косова и Метохије, под окриљем Европске уније – https://www.youtube.com/watch?v=1gRO4Tivpi0
4. Проф. др Драгана Митровић, Факултет политичких наука, Београд – НР Кина и косметско питање – https://www.youtube.com/watch?v=ryTBqsfg_Pk
5. Проф. др Божидар Форца, генерал-мајор у пензији, начелник Катедре безбедности на Факултету за пословне студије и право Универзитета УНИОН-Никола Тесла у Београду – Однос Европске уније према косметској кризи, стање и перспективе – https://www.youtube.com/watch?v=TlksDDQ0KGU
6. Проф. др Митар Ковач, директор Евроазијског безбедносног форума, Однос САД и НАТО према лажној држави косово – https://www.youtube.com/watch?v=WIxNLxyEIeA
7. Проф. др Спасоје Мучибабић, дипл. инж. АБХО, генерал-мајор у пензији, Еколошки аспекти косметске кризе из угла употребе нуклеархо-хемијско-биолошког оружја (НХБ/О) – https://www.youtube.com/watch?v=6dMG1IiqM0s

Петко Рашевић